Њиме се предвиђа уклањање споменика постављених послије 30 маја 1990. године. Власници су дужни да уклоне оне споменике ако натписи на њима вријеђају вјерска, морална и национална осјећања Хрвата.

Шта то тачно значи у закону није јасно. Али јасно је да Хрватима смета све српско.  Закон је Србима у Хрватској вишеструко споран.

Смањени рејтинзи појединих странака повећавају се када се прича о Србима, каже то за АТВ представник Срба у Хрватском сабору.

"Једноставно повјеренство које ће одлучивати је ли неки споменик вријеђа националне, вјерске и моралне осјећаје може пријавити било ко, а повјеренство у чијем саставу ће бити, које треба бити стручно тијело, то повјеренство ће именовати челник локалне самоуправе. Самим тим вам је јасно да је оправдана наша бојазан да ће постојати селективан приступ, и опет понављам од једног комуналног закона претвара се у селективно првокласно политичко питање", каже Драгана Јецков, посланик СДСС-а у Сабору.

АТВ је обишла локацију која Хрватима највише смета. Капела у Борову селу у близини Вуковара посвећена Вукашину Шошкоћанину.  Табла која се иначе налазила на капели посвећеној њему скинута је и прије усвајања самог закона јер је у неколико наврата била и разбијана.

Да ли је ово посљедња етапа етничког чишћења Срба са тих простора питају се српска удружења проистекла из одбрамбено отаџбинског рата. Траже да Српска узврати истом мјером.

"Тражили смо да  у том случају Република Српска превасходно одреагује на начин да донесе правилник по којем ћемо тражити да сва она спомен обиљежја која вријеђају национална, морална и вјерска осјећања, а која се налазе на простору Републике Српске, буду склоњена, уклоњена", поручује Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Рок за уклањање спомен обиљежја која нису у складу са законом је 30 дана. Уколико власници не уклоне споменике који сметају Хрватима пријети им казна од 1.000 до 5.000. евра. 

Пратите нас и путем Вибера