Хрватска, у случају рата, не би могла да заштити ни седмину становништва, хране не би било ни за мјесец дана, а становништво не би разликовало сирену за општу од оне за ваздушну опасност.
Тако тврди Павле Калинић, некадашњи начелник загребачке Канцеларије за хитне ситуације, гостујући на хрватској телевизији "Н1", који је упозорио на лоше стање у хрватском систему безбједности.
"Сад се питају зашто нема склоништа у зградама или бункера, а власници нису жељели да их плаћају, јер су мислили да никаквог рата више неће бити. Колико знам, у Загребу нема ниједно уређено склониште, осим у Канцеларији за управљање хитним ситуацијама. Да сад крене нека кризна ситуација попут рата, постојећа инфраструктура у Хрватској би могла да пружи заштиту за свега 15 посто људи. А кад би дошло до нуклеарне катаклизме, мали би постотак људи преживио. Уз то, држава би требало да има хране за пет година, а кад је кренула пандемија, видјели смо да је има за само 28 дана", каже овај стручњак за безбједност.
Људи уопште, сматра Калинић, не би препознали шта која сирена за опасност представља – ваздушну или општу опасност. За тако нешто криви државу и њену политику занемаривања ове области.
Осим реалних и за живот опасних претњи, ту су и психолошке. Јер, каже, у данашње вријеме се ефективније ратује пропагандом.
"Хрватска, нажалост, нема инфраструктуру која може да прати одбрану од свих тих пријетњи на које, примјера ради, упозорава Шведска. Може се превести та њихова брошура, али без инфраструктуре то не би имало никаквог смисла. Видјели смо то у тренуцима потреса, на које смо годинама упозоравали у Канцеларији, али никоме то није било важно, говорило се да ширимо панику", закључио је Павле Калинић.
