"Све ми се веома свиђа. Прилагођавам се на нову културу, као што смо и говорили раније. Покушам да стекнем искуство што је боље могуће и да се прилагодим на Европи, тако да уживам овдје.Када сте у Њујорку, кошарка је тамо највећа ствар. Увијек сам био окружен њом. Отац ми је играо, брат игра такође. Није било тешко да се и ја укључим, увијек је била у мом окружењу. Почео сам да играм са четири или пет година. Испрва сам хтио да играм бејзбол, ту сам осјећао праву конекцију, али се никад нисам укључио на прави начин, тако да сам се усмјерио ка кошарци.  Како сам био старији, почео сам да учим све више о спорту, почео сам та осјећам ту страст и од тада сам кошаркашки овисник", рекао је Пантер. 

Младу екипу Прома ове сезоне са клупе предводи Бобан Нинић. Сматра да је Киферов долазак у клуб пун погодак. Каже да се доприноси доста у игри тима, а и период привикавања је прошао веома брзо. 

Јасно је да је Кевин велика подршка Киферу и његов узор. Свјестан је да неће бити лако поновити све што је старији брат урадио, али млади кошаркаш, корак по корак, иде ка својим циљевима.  

"Имам велико повјерење у себе. Не задовољавам се просјеком, не желим да будем добар, него одличан. Он је поставио стандард за мене, све што је он урадио доказао ми је да је то достижно. Никад не мислим да не бих могао да урадим ствари које је он постигао. Поставио је летвицу веома високо. Наравно, имам своју каријеру и свој пут, али у подсвијести увијек имам циљеве које желим да достигнем када будем у његовим годинама. Имаћу времена у фебруару да га посјетим. Он је са мном на сваком кораку. Био је у „мојим патикама“. Он је мој велики брат и путоказ. Разговарамо сваки дан, нисмо миљама удаљени. Он је мој вођа и помажемо у овој ситуацији", каже Пантер. 

Стрпљење је, каже Кифер једна од његових највећих врлина. Управо то је имао и Кевин у својим млађим данима, а ко зна, можда ће Европа након његовог одласка са највеће позорнице добити још једног Пантера који ће доводити до немоћи противничке одбране. 

Пратите нас и путем Вибера