Репрезентативац Србије Бориша Симанић добио је овације у дворани "Александар Николић" на утакмици против Данске након повратка у "орлове".
Кошаркаш Игокее м:тел Бориша Симанић је на Мундобаскету у Манили остао без бубрега након ударца једног кошаркаша Јужног Судана, али је успио да се врати професионалној кошарци и поново заиграо за српску селекцију.
Његов отац Драган Симанић је поносан на сина, али је истакао у интервјуу за "Глас Српске" да је разочаран односом државе и Савеза.
"За мене је ово било веома емотивно и поносан сам због Борише. Најважније ми је да је он жив и здрав, а то што се вратио међу 'орлове' доказује колики је борац и патриота. Да сам се ја питао, он кошарку не би више играо, али Бориша је урадио нешто немогуће. Није желио да одустане од свог сна", рекао је Драган Симанић за бањалучки лист.
Према његовим ријечима, Бориши је обећана значајна подршка, али је изостала.
"Бориша је имао обећања од појединаца из врха власти да ће добити значајну подршку и нудио им је бројна рјешења како да дође до тога. Била му је обећана државна помоћ, јер је бубрег изгубио играјући за репрезентацију Србије. Многи људи који су му требали помоћи окренули су леђа и то нас све боли. Нажалост имам осјећај да се све полако заборавља и разочаран сам због тога. Нама као породици, а и самом Бориши тешко је пало што се нико из Кошаркашког савеза Србије и Министарства за спорт није сјетио да га позове у Скупштину и на балкон на прославу олимпијске медаље. Мислимо да и он има барем дио заслуга за то, јер је резултат из Маниле омогућио пласман на Олимпијске игре и касније медаљу. То је јасно показало о каквим се људима ради и да су заборавили на њега".
Боришин отац је додао да је током опоравка било јасно да ће обећања остати само на ријечима.
"Разочаран сам и у тадашње руководство КССе. Лежао је 11 дана у болници у Манили, одстрањен му је бубрег на другој операцији и изгубио је 2.5 литре крви. Био је смјештен у неадекватној болници, неадекватно лијечен и животно угрожен и за то сноси одговорност Свјетска кошаркашка федерација (ФИБА). Тадашњи предсједник савеза Предраг Даниловић га није посјетио иако је боравио у Манили. Из КСС га је само једном у болници посјетио директор Драган Тарлаћ. Након тога је био на опоравку у београдској болници 'Драгиша Мишовић' гдје је лежао седам дана и нико није упитао за њега. Такође, ни кад смо дошли кући. За три мјесеца Предраг Даниловић га није посјетио ниједном и то не могу да схватим да предсједник Савеза не обиђе свог кошаркаша који је повријеђен играјући за репрезентацију Србије. То заиста с људске стране не могу да схватим, бивши је спортиста, има троје дјеце и да није нашао времена да га обиђе, нити да га уопште позове телефоном".
Према ријечима Драгана Симанића. Бориша је желио да игра у Србији због близине доктора, али није имао понуда осим Игокее м:тел.
"Љекар му је савјетовао да уз себе има стручно лице које ће водити надзор на тренинзима, а нико му из КСС није пружио помоћ иако сам им се обратио. Једноставно су га заборавили па је Бориша сам морао да ангажује приватног тренера и плати га. Бориша је желио да нађе клуб у Србији из више разлога, а први је да буде близу доктора Гаге Радовановића због контрола и разних анализа. Имао је контакта са ФМП-ом, хвала им на томе. Нудили су му да буде с њима, али ништа нису конкретно понудили тако да није дошло до договора. Прије тога се јавила Игокеа са конкретним уговором и поруком да игра колико може и ту понуду је прихватио. Није имао других понуда из Србије и то након што је јавно апеловао да му је потребна помоћ КСС и државе да након свега што је прошао нађе клуб у Србији", истакао је Драган Симанић.
