Први пут од када нас је тог 17. јануара трагично и прерано напустио Дејан Милојевић, његов посљедњи тим у којем је радио, Голден Стејт ноћас је изашао на терен. Са сузама у очима, многобројним посветама и химном Србије, Ратници су одали почаст свом помоћном тренеру и прије свега брату.
Резултат утакмице против Атланте је ноћас пао у потпуно други план (134:112). И даље нико у Сан Франциску не може да вјерује да нема човјека који је својим осмијехом увијек веселио све око себе, који је био ту када год је то било потребно...
Сам сусрет у "Чејс Центру" на чијим зидинама стоји огромна црно-бијела фотографија Дејана Милојевића почео је интонирањем химне Републике Србије, "Боже Правде" у његову част.
Сви играчи који су се нашли на терену носили су мајице на којима је писало "Брате" на српском језику, а као што је било најављено, на дресовима је стајало и срце у којем су били исписани иницијали "ДМ".
Прије почетка меча, сви играчи су на сједиште на којем је иначе сједио Милојевић оставили своје дресове.
Било је ту суза, нису ни навијачи могли да повјерују да Декија више нема...И сам Богдан Богдановић који је био у супротном табору носио је мајицу са натписом "Брате". А Стеф Кари је послије првог постигнутог коша показао ка небу.
Једноставно, Дејан Милојевић је био величина. Громада. Баш због тога можемо да кажемо да је ноћас одиграна једна од најтужнијих утакмица у историји НБА лиге.
