Читава Србија остала је у шоку послије информације да је у 39. години од посљедица срчаног удара у Прокупљу преминуо Драган Лабовић, некадашњи кошаркашки репрезентативац Србије.
Лабовић је прошао млађе категорије Србије, којој је донио двије златне европске медаље, а за сениоре је дебитовао 2007. године на Еуробаскету под вођством селектора Зорана Моке Славнића, који је остао у шоку када је чуо да је Лабовић умро.
Драган Лабовић је у тој генерацији чувених "москитоса" био и Дарко Миличић, кога је Телеграф позвао поводом трагичне вијести, како би од њега чули како памти некадашњег репрезентативног саиграча.
Миличић је истакао да га памти као једног од најпозитивнијих ликова, који је увијек подизао атмосферу у репрезентацији, па му је невјероватно да је њега касније снашло оно што га је снашло, алудирајући на психичке проблеме због којих је морао и да се лијечи у душевној болници.
Због тога је Дарко Миличић овом приликом дао и велику лекцију свим спортистима, али и родитељима и свима око њих, посебно око дјеце која се баве спортом, да се тај притисак на дјецу не подиже и да о томе мора да се поведе озбиљно рачуна.
- Памтим га као зајебанта, лик је био тешка позитива. Памтим га по томе и зато ми звучи фасцинантна та прича кроз шта је све прошао. Био је ведрог духа, позитиван, неко ко је позидао атмосферу увијек када би падала, знао је увијек да се нашали - почео је Дарко Миличић причу за Телеграф.
- Када сам чуо шта му се издешавало и које је проблеме имао, било ми је несхватљиво, али то говори да не смијемо олако да схватимо ствари, да очигледно свакоме може да се деси. Само Бог драги зна неко носи у својој души. Не треба олако схватати ствари. Зато тај приступ треба бити максималан, поготово у том спорту, јер он одузима много времена, пажње, емоција... - истакао је Миличић, који је посебан акценат имао на васпитање дјеце, што је очигледно био проблем и када је Драган Лабовић у питању, судећи по његовој посљедњој објави.
"Не треба форсирати и притискати дјецу"
- Треба бити опрезан и са својом дјецом, треба добро послушати своје дијете у тим кризним ситуацијама. Не треба форсирати, притискати и правити тензију, није то тај тренутак, то треба да траје. Не треба се бавити морањем момента сад, не мора ништа, ако је криза, борба, ако је "жута минута", треба оставити ствари по страни и поразговарати. Многи људи узму мимо воље дјетета, ако се данас не одради, да сутра неће бити. Биће и сутра.
- То је тај спорт који је постао суров, одузима ти слободно вријеме, емотивно те кида и физички и у сваком смислу. Имаш примјере људи гдје људи дођу у такву ситуацију и буквално пукну. Имаш и примјере гдје неки врхунски играчи имају врхунски приступ, тренинг, али ти се не отвори пут и онда се разочарају. То је склоп неких тешких околности код људи где психички не могу да издрже и ето шта се дешава. Преко пријатеља сам чуо за његово стање, био сам шокиран, јер знам да је он увијек био у шали, подизао атмосферу, што се каже, није заклапао. Рекох, немогуће човјече, али очигледно да је могуће - закључио је Дарко Милићић за Телеграф.
.webp)
