Контроверзни бизнисмен Бошко Раичевић убијен је у подне 22. јуна 2012. године у експлозији бомбе на углу улица Тадеуша Кошћушка Цара Душана, у близини зоолошког врта.
Начин на који је дошло до ликвидације и данас је мистерија и постоје двије верзије приче о томе како је бомба експлодирала. Починиоци су, 13 година касније, непознати.
Најприје се појавила верзија догађаја која је мање вјероватна, а то је да је Раичевићу непозната особа убацила бомбу кроз прозор аутомобила, док је возило било у покрету. Верзија, која је вјероватнија, говорила је о томе да је испод његовог "цитроена" био постављен пластични експлозив, који је активиран даљинским путем.
Бошко Раичевић је у експлозији погинуо на лицу мјеста, а лакше је повријеђен возач службеног "пикапа" једне фирме, који се налазио поред, извјесни Александар Симић. Призор на лицу мјеста био је стравичан. Раичевићеви дијелови тијела били су разнијети по путу. Прозори на околним зградама попуцали су од силине детонације. На лице мјеста одмах су изашле противдиверзиона екипа полиције, Хитна помоћ и ватрогасци.
Прије убиства, Бошко Раичевић је сједао у башти кафића у Улици цара Душана.
Убица био на увиђају?
Након убиства кружиле су бројне вијести о томе да је Раичевићев атентатор био на увиђају и коментарисао злочин. Било је очигледно да је Раичевић праћен, али су кружиле приче и о томе да је убица морао да буде у близини мјеста увиђаја јер се бомба даљински активира са раздаљине од 150 до 200 метара.
Полемисало се и о томе да је убица вјероватно сједао у башти неког кафића или у аутомобилу у близини, а да је експлозив, због тога што се уплашио, активирао раније, те тако повриједио и возача и пјешака који су се налазили у близини, с обзиром на то да је под Раичевићевим аутомобилом била већа количина разорног експлозива.
Ипак, све је остало на нагађањима, јер егзекутор никада није пронађен.
Чекало га суђење
Раичевићу је 25. септембра 2012. године требало да почне суђење због обрачуна у башти дорћолског кафића "Пастис" који се догодио у јулу 2010. године.
Пошто није могао да се испаркира, вратио се у башту кафића да би сазнао чије је возило. У башти су с друштвом сједали Ђерић и Мирко Ч, који су му рекли да је возило њихово. Послије тога дошло је до свађе, туче, обрачуна ножевима и пуцњаве. Сви учесници сукоба су те ноћи завршили у Ургентном центру. Ђерић је пуцао Раичевићу у ноге, препоне и стомак, док је Раичевић њега убо и исјекао ножем по рукама.
Обојица су до окончања суђења за покушај убиства пуштена из притвора 23. јуна 2011. године и од тада пред Вишим судом није одржан ниједан претрес.
- Ово личи на печат црногорских обрачуна, али на територији Србије. Убиство је вјероватно наручено из Црне Горе, а овај начин ликвидације је за убице сигурнији од коришћења дугих цијеви и сачекуша. Овај градски тероризам личи и на потписе италијанске мафије, а права је срећа што није погинуло више људи - рекао је Спасић након убиства.
Ко је био Бошко Раичевић?
Бошко Раичевић је био родом с Косова и Метохије, а поријеклом из Црне Горе. Рођен је у Приштини, гдје је био власник дискотека, а после рата и бомбардовања Југославије 1990. године живио је у Будви. За вријеме боравка у Црној Гори он није имао конфликте ни са једном од група из црногорског подземља.
За њега се везују сумњиве дјелатности од времена прије почетка бомбардовања. Раичевић је важио за жестоког момка и великог заштитника Црногораца на Косову.
Током ратних дешавања спекулисало се да је Раичевић укључен у неку од војних јединица које су биле распоређене по Косову. Све вријеме ратних дешавања 1999. године и током НАТО бомбародовања био је у Приштини.
Послије потписивања мировног споразума напустио је Приштину и преселио се у Будву, гдје је одраније имао стан. Неколико година је живио у Будви, мирним и повученим животом, а онда се преселио у Београд. У престоници је важио за блиског човјека бизнисмена Андрије Драшковића. Заједно су сарађивали седам-осам година прије убиства.
У том периоду је, како се наводи, стално био на релацији Будва-Београд, гдје су му били најужа породица и пријатељи и гдје је развијао пословне везе започете још у Пришини, пише Курир.
