Нишлијка Марина Цветановић која се сумњичи да је убила своју мајку Зорицу (69) прексиноћ у својој кући у насељу Никола Тесла у Нишу, признала је злочин - незванично сазнаје Курир у кући њихових рођака који су се бојали за безбједност након њеног бјекства с мјеста злочина.
- Након што је Зорица нађена мртва, оно дијете је побјегло. И није нам било пријатно, јер су је полицајци тражили лампама и цијела атмосфера је послије убиства била застрашујућа. некако смо морали и све по кући да претражимо, а онда се закључамо због своје безбједности. Тако смо страховали пуних 20 сати да нам се нешто не догоди. Знамо ми да је то добро дијете, да је након обољења била и на лијечењу, али нисмо могли баш да се опустимо у таквој ситуацији. Онда негдје око осам сати синоћ добили смо позив телефоном гдје нам је речено да је нађена, да је признала злочин и да се не бринемо више да ће нам неко упасти у кућу - прича један од чланова породице Цветановић, а који живе поред Марине, оца Најдана и сада покојне мајке Зорице.
Након убиства, Марина је очигледно прошла кроз пакао. Како пати од менталног обољења, она је кренула кроз сокак гдје су је комшије видјеле. Погнуте главе, кренула је на источни крај Ниша, али кроз шуму. Тада, у току ноћи између недјеље на понедјељак је било хладније у Нишу тако да је била у шуми преко 15 сати, некако је дошла до игралишта ФК "Алуминијум", а гдје су поред у Улици Босе Ранковић поређане куће бивших радника предузећа за обраду метала "Нисал". Ту постоје, поред терена и два љетњиковца. Вјероватно је ту сјела и онако изморена, исцрпљена и гладна тражила је од једног мјештанина воду и храну. Човјек је позвао полицију, рекавши да се жена изгубила, а није ни знао да се догодило убиство.
- Дошли су форензичари и ми нисмо могли да приђемо тамо према терену. Њу нисмо видјели да је прошла кроз Улицу Босе Ранковић гдје је нађена тако да претпостављамо да је дошла из правца шуме односно некадашње Електронске индустрије. Она је потражила воду и храну од једног комшије тако да је онда нађена - рекле су комшије које станују у околини ФК Алуминијум.
У самој породици Цветановић било је много размирица. Мајка Зорица је већ дуже времена била у некој секти па је и кћерку привела некој алтернативној религији. Марина је хтјела да се извуче из тога, али како тврде комшије, мајка јој то није давала. Често је мајку називала гласно погрдним именима, бацала ствари по кући, а некада је долазила и полиција да реагује.
Све је кулминирало у недјељу увече када је по свему судећи дошло до свађе мајке и кћерке, а док је отац чувао козе. Онда се збио злочин, а покојну супругу нашао је отац Најдан.
До сада се полиција није оглашавала овим поводом, а оно што је познато је да је Марина одведена у Завод за судску медицину, а онда смјештена у психијатријску болницу у Топоници.
Убод вилом због баченог шљунка
На једној парцели у сокаку живе два брата, у двије одвојене куће са породицама. Након смрти њиховог оца, дошло је до размирица око насљедства. Најдан чија је жена убијена живи у старој кући и има двије кћерке док његов брат Негослав живи у новијој кући са породицом. Послије разних несугласица, дошло је и до физичког насртаја Најдана на рођеног брата.
- Негослав је између двије куће просуо нешто шљунка, Најдан је био против тога, а у том тренутку је вилом пребацивао сијено тако да је насрнуо на брата овим оруђем и убо га. За то је касније новчано кажњен и то се завршило, пише Курир.
