Измијешана су осјећања, помијешају се осјећања из осјећаја стварности и тога да сте се ви први након 32 године сјетили нашег оца. До тога шта ја мислим о њему, свакако сам поносан. Ништа више", рекао је за Досије Александар Зекић, син Горана Зекића који је убијен у засједи у Сребреници.
"Памтим неке фрагменте дјелиће, углавном су то лијепа сјећања. Више човјек послије оволико година не зна да ли нешто узимам из својих сјећања или преузетих прича од стране мајке или његових пријатеља. Свјестан сам да је био велики човјек који је понио велику жртву за свој народ и нека је, хвала му", рекао је Горанов син, Немања Зекић.
То је за Александра и Немању био Горан Зекић - отац и херој. Убијен је у Сребреници, 8. маја 1992. године.
Упуцан је у засједи на путу Видиковац, а већ 32 године убиство није расвијетљено.
У Сребреници и данас има оних који вјерују да је убијен зато што је био Србин. Горан Зекић био је судија, а затим и посланик првог сазива Народне скупштине. Један је од оснивача Сребреничког СДС-а.
Његови најближи за Досије откривају детаље Горановог живота. Био је, причају, најбољи студент Правног факултета у Београду. Говорио је тако да су га сви слушали. Сањао је о слободи српског народа.
Живио је за српски народ. На самом почетку рата, причају његови најближи, знао је шта се спрема. Знао је и да за породицу више неће бити времена. Његови синови те 1992. године имали су само 9 и 7 година. Знали су да њихов отац има много важнији задатак.
Да је српски народ у то вријеме имао правог вођу, за Досије свједоче и пријатељи Горана Зекића. Истицао се у много тога, народ је ишао за њим и вјеровао у оно што је говорио. Никога се није плашио, па ни онда када је било јасно да непријатељ вреба иза угла.
Први политички говор у времену када су муслиманске војне снаге под командом Насера Орића почеле са провокацијама, Горан Зекић одржао је у Сребреници. Тог говора сјећају многи се добро сјећају и данас.
Све већи утицај међу српским становништвом, Горана Зекића вјероватно је коштао живота. Убијен је на путу према Залазју, на једној кривини. Упуцан је у главу. Сувозач му је био Деливоје Сорак. Према званичним подацима, на путу Видиковац из аутоматских пушака на возило у којем су се возили Зекић и Сорак пуцало је неколико лица. Зекић је преминуо на лицу мјеста, док је Сорак пуцао на нападаче и побјегао.
Бијељинско тужилаштво поднијело је кривичне пријаве против Сафета Мујића и Османа Османовића. Саслушано је неколико свједока, који су тврдили да су им се Мујић и Османовић похвалили убиством Горана Зекића. У то вријеме под командом Насера Орића, а према ријечима свједока, муслимани су организовали засједе како би убијали Србе и отимали оружје.
Свједоци у случају убиства Горана Зекића саслушавани су у период од 1992. до 1993. године. Годинама након тога, појавило се још неколико верзија начина на који је Зекић убијен. Главно питање је, кажу његови најближи, ко је наредио убиство.
Фотографије, дипломе, признања али и приче о јунаштву-то је оно што најближи чувају као успомену на Горана. Чувају и пјесме које опјевавају дјела народног трибуна из Сребренице. У њима се пјева о див-јунаку којег су убили крвави џелати. Иза Горана Зекића остали су синови. Они кажу да им је отац оставио Републику Српску.
Горан Зекић сахрањен је у порти православне цркве у Сребреници. На мјесту гдје је, у тешком времену за српски народ тог краја, одржао први политички говор. У Народној скупштини Републике Српске ове године откривена је биста са његовим ликом. Испод граба пред којим се заклео на вијерност Републици Српској.
