У првој фази ове болести дијете има повишену температуру, слабост, малаксалост и у тој фази болести нико не може да каже да ли ће доћи до развоја менингитиса или не. 

„Након те фазе испољавају се менгијални симптоми који се презентују главобољом која није уобичајена, изразито је јака и не пролази уз примјену аналгетика, затим повраћање, често му не претходи мучнина, и након тог повраћања дијете или одрасла особа не осјећа олакшање“, изјавила је докторица Суботић гостујући у АТВ јутру.

Клиничка слика разликује се од самог узраста дјетета. Уколико је дијете старијег узраста, оно може да се пожали да му смета свјетлост. Сваки родитељ врло добро познаје своје дијете и може примјетити промјене, каже докторица.

„Родитељи примјете промјене у понашању дјетета, дјеца су раздражљива. Могу да буду поспана, успорена. Ако је у питању јако мало дијете, онда ови симптоми нису толико специфични, али родитељи примјете да дијете одбија храну, другачија је карактеристика плача. Све је то аларм који треба да упути родитеља да се јави љекару“, рекла је Суботићева.

У Универзитетској болници Фоча, као ни у локалним болницама које гравитирају ка Фочи, нема сумњивих случајева када је у питању менингитис.

Докторица је навела да постоје вирусни и бактеријски менингитиси, а симптоматологија је иста. У дијагностификовању болести се врши анализа цереброспиналне течности.

„Менингитис код дјеце се најчешће преноси респираторним путем, мада постоје одређене вирусне инфекције, ентеровируси који су најчешћи узрочници вирусних менингитиса који се преносе оралним путем. Они се чешћи у љетном периоду и у јесен“, рекла је докторица Суботић.

Најбољи начин да се превенирају ове болести је вакцинација, истакла је она.

Пратите нас и путем Вибера