Човјек никада не зна шта ће га снаћи у животу. Како она стара каже, ‘човјек снује, а Бог одређује’ се још једном испоставила тачном.
Зекеријах Окић, који се са својом породицом преселио у Словенију, доживио је велику трагедију. У једном дану изгубио је све што је имао.
“Дан је био сасвим обичан. Боравио сам у Словенији на привременом раду заједно са супругом и кћеркицом од три године. Око 22:00 сата отац моје душе, мог анђела, моје супруге Симбаде, је јавио да је на граници па је питао да дође по њега. Иако је била у шестом мјесецу трудноће, Симбада је заједно са својим амиџом сјела у ауто и отишла по свог оца. Кад је покупила оца кренули су назад", започео је болну исповијест.
"Међутим, тада настаје пакао. Близу Клокочког моста на моју супругу наилази ауто словеначких регистарских таблица којим је управљала Алма Дураковић гдје је полиција утврдила да се кретала брзином 147 километара на сат док је моја душа ишла 51 километар на сат. Мој пунац је погинуо одмах док је Симбада била жива 20 дана. Нажалост, изгубила је битку за живот".
Његова супруга је порођена недјељу дана након несреће.
"Моје дијете су извадили седам дана након удеса, мог Давуда који је имао 6 мјесеци. Чим сам сазнао шта се десило кренуо сам из Словеније гдје сам радио. Замолио сам Господара да ми се смилује, само мало. У рату сам изгубио све. А очито да то није био крај мојих губитака. Желио сам бити подршка свом дјетету а ја, ја сам умро ону ноћ када сам добио ову вијест само што још то нико не види. Ово све причам јер не могу више да шутим”, рекао је Окић за Фејсбук страницу "Фикро Бос Тим".