Тарантуле су длакаве да би спријечиле армијске мраве, који чисте њихове јазбине, да их поједу живе, показало је ново истраживање. Студија објављена у Journal of Natural History предлаже неколико нових идеја о односима тарантула са другим врстама, укључујући њихову изненађујуће пасивну, али ипак повремено насилну интеракцију са мравима предаторима.
Армијски мрави познати су по томе што лове живе паукове, али када су примијећени како трагају за храном у дијеловима Јужне Америке које настањују тарантуле, примјећено је да игноришу и младунце и одрасле тарантуле. У ријетким случајевима када су их мрави напали, чврсте длаке тарантула биле су довољна заштита, пише LiveScience.
- Густе длаке које прекривају тијело тарантула онемогућују мраве да их угризу или да их убоду. Због тога вјерујемо да је длакавост еволутивни одбрамбени механизам – рекао је Алиреза Замани, арахнолог са Универзитета у Турку у Финској, наводи се у саопштењу.
Замани и његове колеге истраживале су комплексне односе између тарантула и других животиња тако што су прегледали раније научне студије и скупљали посматрачке податке са терена и друштвених мрежа.
Истраживање је показало да армијски мрави помажу тарантулама које живе у јазбинама тако што уклањају стару храну из тих јазбина. Међутим, пауковима је потребна заштита у случају да их мрави нападну.
Хипотезу о длакама као заштити подржавају и раније студије које сугеришу да тарантуле јајашца прекривају длакама како би спријечили нападе мрава.
Тим истраживача открио је и да тарантуле које нису длакаве имају другачије одбрамбене стратефије када је ријеч о мравима. Примјера ради, један истраживач примијетио је како припадник врсте Avicularia hirschii виси са врха листа како би побјегла мравима који лове плијен.
(Телеграф)
