У Гламочу постоје несвакидашње атракције и природни феномени, попут ријеке која тече "узбрдо" и највишег надгробног споменика на Балкану.
Свестрани Гламочанин Синиша Шолак, који је добар познавалац сваког метра овог мјеста, прича за Срну да се у Гламочкој долини налазе светилишта богова Силвана и Дијане, моћног пара илирског пантеона.
"У већини приказа Силван је представљен као пола јарац-пола човјек, а Дијана са псом или козом. Археолози су открили 11 рељефа на којима је приказан Силван, који је и римски бог шума и пашњака. А, пастирство је у Гламочу и данас једна од главних дјелатности у Гламочком пољу", наводи Шолак, који оком камере и пером биљежи сваки тренутак живота, те је аутор и коаутор бројиних дјела уско везаних за истраживање надгробних споменика.
У Гламочу се, каже он, налази и највиши надгробни споменик на Балкану.
"Нишан са турбаном Омер-аге Башића из 1798. године један је од најупечатљивијих надгробних споменика на Балкану. Смјештен је на средини пута (путу) између Гламоча и Ливна и висок је 4,7 метара", прича Шолак и додаје да је овај надгробни споменик један од чуда у овом дијелу Европе који привлачи пажњу бројних туриста.
Ријетко се на једном мјесту могу видјети џамија, католичка и православна црква заједно, као што је то могуће у Гламочу.
"Стари град или Табија је једини очувани дио који је издржао тест времена. Твррђава је напуштена 1851. године, а дјелимично срушена 1852. У близини тврђаве налази се пећина н којој је касније подигнута породична кућа. За пећину постоји легенда која каже да се у њу за вријеме прогона под Диоклецијаном склонило седам спавача. Њихова имена су уклесана у камену, а неки од њих су Миксилина, Мернош, Дебернош, Шаднош и Кефештатиош", прича Шолак.
Чудан четвртасти камен - нико не зна како је ту постављен
Шолак прича да је простор данашњег Гламоча континуирано насељен још од бронзаног доба, како он каже уназад готово 6.000 година.
"Географски положај Гламоча створио је праве визуелне атракције. Осим данашњег села Подградина, који метар у пространој ливади налази се чудан четвртасти камен. Правилних је димензија, који вијековима привлачи пажњу. То је двојни или дупли стећак о коме се преплићу легенде и невјероватне приче. Стоји на каменој подлози и на само три мала каменчића–пиљка, како то овдје кажу. Тежак је око три тоне и не зна се како је ту постављен, јер садашњи најсавременији инструменти не би га успјели овако центрирати и правилно поставити. Једна од легенди које се везују за овај споменик нулте категорије, казује да су испод њега покопани владари града", прича Шолак и додаје да, према предању, комадићи стуцаног камена од овог стећка, претвореног у прах помажу нероткињама, па су видљиви трагови резања и одваљивања.
Шолак кроз шалу спомиње да Гламоч има и ријеку која тече "узбрдо", што нема нигдје на свијету.
"Ријеч је о водотоку рјечице Врбе која извире у истоименом селу на 905 метара надморске висине, на самом улазу у Гламочко поље. За Гламочане рјечица је чудо, јер вода тече из доњег у горњи дио Поља. Тајна је једноставна–нижи дио поља овдје се зове горњи, а виши дио доњим. Тако рјечица Врба као нигдје тече `узбрдо` и ни крива ни дужна постаде овдашњим чудом. Врба је позната и по бифуркацији, односно дијељењу воде на три крака. Стручњаци-хидролози су установили да дио воде с ове локације иде на исток, други на сјевер, трећи на запад, јер се вода, коју су бојили, појављује у Рибнику код Кључа на извору ријеке Сане, која се улијева у Уну. Други крак води у Пливу у Јајце, а вода из трећег крака кроз понор појављује се у Сињском пољу у Хрватској одакле се улијева у Јадранско море", прича Шолак.
Шолак у Гламочу слови за "живу енциклопедију", па се дотакао и проналаска инсеката - буба које у научном свијету још нису познате.
"Откривена је нова животињска врста. У оквиру спелеолошких истраживања екипе из Хрватске у Гламочком пољу званично је потврђено да су откривене до сада за науку непознате животињске врсте, а ријеч је о бубама чији је проналазак званично потврђен, и то на свјетском нивоу", рекао је Шолак.
Гламочки опанак и гламочки кромпир
Гламочани, вриједни домаћини и добри људи, вијековима уназад својим рукама стварају чуда, тако је и гламочки опанак нашао своје мјесто, добио је заштиту као и гламочки кромпир који је постао бренд.
"Наш народ је вриједан и радан. Прво на традиционалан начин је правио и чувао направљено својим рукама. Гламочки опанак је у поступку заштите географског поријекла, а наш кромпир је постао бренд. Становништво се у великом дијелу бави сточарством и пољопривредом, домаћини имају стада која броје и по неколико хиљада оваца. Гламочани се баве и пчеларством, али и туризмом", рекао је Шолак.
Он је навео да је у Гламочу и данас, након ратних дешавања, велики број повратника, али да су у овој западнокрајишкој општинама вијековима уназад заједно живјела сва ти народа.
"Свако је нама добро дошао и добро је дочекан, наши људи су добри домаћини. Гламоч је некада имао највише факултетски образованих људи у бившој Југославији. Оштра и бритка ума, а физички стамени", прича Шолак.
Гламоч и Гламочани свједоци прошлости и преплитања историје, културе и вјере увијек су спремно знали да дочекају ратника, али и путника намјерника.
Није било култура и цивилизација које се кроз прошлост нису зауставиле на простору ове западнокрајишке општине, о чему и данас свједоче остаци давних времена, попут онога у селу Роре, гдје се налази натпис ћирилицом још из раног 18. вијека, као и гроб Милутина Маројевића, први помен племића на овим просторима који датира из 15. вијека.
