Проблем загађености ваздуха у Сарајеву расте из године у годину. Стручњаци упозоравају на неопходност хитних акција како би се избјегла катастрофа "великог смога" и очувао дашак вјетра који живот значи.
Од посљедица загађености ваздуха годишње у БиХ у раној доби умре у просјеку 3.300 људи, подаци су СЗО.
Сарајево је и ове зиме у врху листе градова са највишим индексом аерозагађења. Нову годину је Сарајево дочекало са индексом од 285, а ваздух је у тим тренуцима био загађенији само у Њу Делхију (344). 27. новембра индекс је био 370, тада највиши у свијету.
Очување вентилационих коридора, прелазак на чишће енергенте и смањење гужви у саобраћају намећу се као императив за рјешење аерозагађења.
Међутим, дима и смога је све више јер људи ложе и возе оно што могу приуштити, а сарајевском котлином “ничу“ десетине високих зграда и стамбено-пословних комплекса.
Катастрофа на помолу
Пулмолог Зехра Диздаревић дуже од шест деценија прати посљедице загађеног ваздуха у Сарајеву и упозорава да Сарајлије имају све лошију размјену кисеоника (хипоксија).
"Ваздух који удишемо у Сарајеву је јако опасан. Нема органа у организму који није угрожен. Оболијева и коса и кожа. Као љекари више не знамо да ли пацијенти имају прехладу, алергију или је посљедица загађености ваздуха у питању, јер су симптоми слични", казала је Диздаревић.
Подсјетивши на Велики смог, катастрофу која је 1952. у Лондону однијела неколико хиљада људских живота у неколико дана, Диздаревић је казала да је и у граду на Миљацки на помолу велика катастрофа, преноси "Радио Сарајево".
Поручила је да треба хитно формирати мултидисциплинарну групу експерата која ће направити акциони план борбе против аерозагађења.
"И након катастрофе у Лондону никада се није сазнало од чега су ти људи умрли, је ли плућна тромбемболија или едем плућа или је дошло до пнеумоторакса. И код нас, док не дође такво нешто, мислим да се нико неће чврсто прихватити проблема аерозагађења", поручила је докторка.
Котлина не смије бити изговор
Професор са Машинског факултета појаснио је да Сарајево топографијом јесте котлина која је судбински осуђена на магловите зиме, али то не смије бити изговор за алармантну загађеност зрака.
Аднан Машић додаје да постоји много котлинских градова у свијету у којима нема оваквог аерозагађења.
"То јесте један од фактора, али не смије бити изговор да се помиримо са овом ситуацијом. Системски није урађено ништа на рјешавању овог проблема", каже он.
Велики позитивни помак постоји у мјерењима, анализама и истраживањима која потврђују озбиљност проблема аерозагађења.
"Вентилациони коридори су од суштинског значаја у Сарајеву. Најважнији је долина Миљацке, гдје има мало вјетра, али и то мало је од суштинског значаја. Ту је и главна градска саобраћајница која је довољно широка да такође служи као вентилациони коридор и јако је важан простор између ова два коридора да може долазити до турбуленција ваздуха. То је суштински важно и мора се сачувати. Не смије се уништити непланском градњом", упозорио је Машић.
Проактивније управљање
Предсједник Удружења “Еко акција“ Анес Подић казао је да квалитет ваздуха у Сарајеву зависи од временских услова, али да је ваздух веома загађен. Показују то студије које наводе да је у Сарајеву смрт изазвана раком плућа троструко вјероватнија него у Ливну, југозападна БиХ.
"Надлежни не раде ништа да би ријешили проблем. Штавише, имали смо потезе који ће додатно погоршати квалитет ваздуха у наредним деценијама јер је дозвољена градња на главним вентилационим коридорима и то ће имати трајне посљедице", казао је Подић.
Сматра да БиХ мора бити проактивнија у међународној сарадњи и кориштењу фондова за системску борбу против аерозагађења.
Као примјер је навео Паришки споразум уз оквирну Конвенцију Уједињених народа о климатским промјенама, чија је БиХ чланица, а који нуди фонд за помоћ неразвијеним земљама у борби за смањење емисије стакленичких гасова.
ЕУ се бори против климатских промјена проводећи зелени план који произилази из Паришког споразума. БиХ као кандидат за чланство са споразумом о стабилизацији и придруживању још увијек није директно регулисала то питање.
Кључни кораци ка рјешењу проблема
Циљ треба бити да цијели град постепено постане подручје са бољим ваздухом и без дима. Цијену те транзиције не могу и не смију платити већ ионако осиромашена домаћинства. Један од највећих узрочника загађења ваздуха су индивидуална ложишта за гријање.
Овај узрочник се може ријешити кроз низ корака, као што су гасификација, успостављање контроле цијене и квалитета огрјевног дрвета, забрана извоза таквог дрвета, забрана кориштења угља и израда програма субвенција за замјену пећи или замјену начина гријања.
Издувни гасови возила такође загађују ваздух, а то се мора рјешавати смањењем гужви на путевима и то улагањем у путну инфраструктуру и побољшањем и промоцијом градског превоза.
