У Српској еколошка катастрофа, у другом ентитету историјски развојни пројекти. Тако се укратко може описати однос еколошких удружења према експлоатацији руда. Све то доказује да иза свега стоји страни интерес, каже добро обавијештен извор АТВ-а.
Док се концесије у Федерацији дијеле без одобрења надлежних институција, али уз снажне подстицаје америчког и британског амбасадора или Кристијана Шмита, у Републици Српској се и они пројекти који би значили развој малих локалних заједница осуђују као еколошке бомбе.
Према изворима АТВ-а, то се најбоље види у стварању такозваних еколошких група по Републици Српској, попут Еко пута из Бијељине и Чувара Мајевице, као и Фејсбук групе Реци не руднику литијума у Лопарама.
Већина тих група су у директном контакту са опозиционарима из Србије, попут Александра Јовановића Ћуте, за којег се зна да је под утицајем страних обавјештајних служби.
А циљ је јасан: створити привид масовности скупова и велике подршке народа. Међутим, њихов крајњи циљ није борба за природна богатства, већ управо стављање тих богатстава у руке страних компанија.
А то је могуће једино промјеном актуелне власти, каже наш извор. Управо зато најснажнију подршку тим еколошким удружењима у Српској пружају активисти и чланови опозиционих партија, а то су ПДП, СДС, Листа за правду и реди Народни фронт.
Познато је да организовање превоза грађана на разне еко-скупове нуди Миленко Ристић, предсједник Општинског одбора ПДП-а и предсједник скупштине општине Лопаре. Познат је и нагли заокрет начелника Лопара СДС-овог раде Савића, који је од убрзаног давања еколошких дозвола, постао највећи критичар рудника.
Активисти наведених странака, али и радници појединих медија из Српске, имају редовне састанке са еко-удружењима, како би се координисали сви јавни скупови.
Оно што се крије од јавности јесте да сви ови покрети желе само једно, да се прича о литијуму стави ван снаге, али само док се за то не стекну други услови попут промјене власти, како би онда странци несметано добили све потребне услове за експлоатацију и зараду.
Тако нешто је већ на дјелу у другом ентитету, гдје британске фирме несметано добијају концесије, а приче о имовини Републике Српске само су параван за отимање и управљање њеним природним ресурсима.
Став актуелних власти Републике Српске јесте да неће бити било каквих радова уколико се процијени да постоји штета по становништво, и уколико зарада не остаје у Републици Српској.
