Наставник у пензији Ђуро Милановић из Мркоњић Града, који је наставио породичну традицију ковачког заната, каже да је овај занат нека врста примјењене умјетности, да посла има, али да је проблем недостатак радне снаге.
Милановић је испричао Срни да је радни вијек провео као просвјетни радник, али да је традицију ковачког заната наставио након смрти оца, као и да му је дјед био колар-ковач.
У својој ковачкој радњи у Мркоњић Граду производи широку лепезу производа, међу којима коса "варцарка" и даље држи примат као заштитни знак овог поднебља.
"Косе `варцарке` биле су познате у цијелој бившој Југославији и шире, а сматрам да је тако и данас. И даље се употребљавају за кошење траве, али не у обиму као прије", навео је Милановић и додао да косе кованице које израђује шаље у Црну Гору, Србију, Хрватску и Италију.
Осим ковања коса и пољопривредног алата, Милановић израђује и алат за шуму и шумарство.
У посљедње вријеме је, каже, све већа потражња за роштиљским програмом кованих производа, као што су ражњеви, окретачи, роштиљи различитих врста, тањираче, котлићи за кување чорби, а тренутно су најатрактивнији котлићи од тридесетолитарског пивског бурета.
Милановић истиче да га је посебно обрадовала посјета два млада момка из Мркоњић Града који су изразили жељу да уче ковачки занат.
"У моју радњу дошао је дјед са своја два унука рекавши да они желе да науче ковачки занат. Већ сам почео да им показујем најосновније технике ковања, а они су изразили жељу да и даље долазе. Надам се да ћу им пренијети знање и да ће традиција била сачувана", нагласио је Милановић.
Ковачки посао је, како каже, нешто без чега се не може када се једном заволи.
"Када се враћам кући након сваког одмора, прво одлазим у радњу да би удахнуо мирис угљена и ковачије. Радња је комплетно опремљена потребним алатом, имам и 12 наковања. Можда је то једина ковачија у БиХ која их толико има, од златарског до највећег од 250 килограма", рекао је Милановић.
Он каже да је, осим љубави према ковачком занату и раду у просвјети, активан био и као фолклораш Културно-умјетничког друштва "Петар Први Карађорђевић Мркоњић" из Мркоњић Града, чији је данас члан Управног одбора.
"Спајањем ковачке и фолклорне традиције сматрам да сам дао скромни допринос очувању обичаја нашег краја, чиме су ме преци и задужили", рекао је Милановић.
Поред породице Милановић, ковачким занатом на подручју општине Мркоњић Град баве се и породице Анђелић, Зонић, Сладојевић.
.webp)
