"Ха-ха, хе-хе...е, хехее... Па како нема вајде, знаш ти како сам ја од овог живио", каже геније из Жагубице, са истока Србије, који тврди да његов шпорет, који он прави, најбоље грије, најмање троши, а на плин не ради.
Па, како то? Управо му је такво питање поставио и Новосађанин Бора ком је мајстор из Жагубице све објаснио - и колико троши његов шпорет и како се он из Жагубице обрео баш ту у Новом Саду.
Ево како, пошто му је син био одликаш, све 5, и вуковац, поносни отац му је понудио да бира мјесто гдје жели даље да се школује - и дијете изабрало баш Нови Сад. Што је дијете замислило, то је тата испунио и тако је то почело...
Тата је иначе у Жагубици био кафеџија, имао ресторан 12 година па пошто је дијете навикло на добру храну, он баталио и за дјететом у Нови Сад. Није баш да му се ту све допада, навикао на своју Жагубицу, али ’ајде, сад је ту...
А разлог откуд баш он пред камерама, јесу његове "пећке", шпорети и фурунчице које прави а с којима, како сам тврди, нема зиме, а ни бог зна каквог трошка...
"Цијела зима, 4-5 метара дрва, најбоље грије, а најмање троши... Гријем, печем, кувам, све, а плин не трошим... Видјећеш како је то брзо кад испечем хљеб", вели насмијани мајстор из Жагубице који је за Гинисову књигу рекорда направио шпорет и фуруну ко кутију шибица.
"Ја сам то цијели живот радио, одмалена, од малих ногу, отац ми имао радњу, имам и радни стаж код оца... Некада је то ишло их по вашарима, носили смо готову робу, он ишао с воловским колима по вашарима, а ја сам имао камион... Знали су нас сви, звали су нас клонфери, то је старински назив за бравара", каже мајстор из Жагубице за "Борино 5казање" на Јутјубу.
Иначе, од алата користи исте маказе које сијеку и папир и лим, да не повјерујеш.
Има их 30 година, никад их није оштрио, а лим користи милиметарски исти онај што се аутомобили праве.
И ауто је сам направио, ролс-ројс, видио га на календару, направио исти и сад му стоји у дворишту, а у њему фићин мотор - а људи не вјерују да га је направио скроз сам.
"Овдје сам у Новом Саду пета зима, и на тај шпорет се гријем, жена кува...", каже весељак из Жагубице.
"То се зове чунак, сулундар, ко како зове... то је све ручно... Пошто је? Аааа то је тајна! Радим за себе, не радим у предузеће... Колико се чисти, зависи од димњака, ако је добар...", каже мајстор из Жагубице који је демонстрирао колико у њему може да испече хљеб, очас посла!
