Производња вина у Европској унији вјероватно ће се ове године смањити за шест одсто, процијенила је Европска комисија.
ЕК је истакла да су неповољне временске прилике нашкодиле берби у Италији и Шпанији.
ЕУ би ове године требало да произведе приближно 150 милиона хектолитара вина, показују прве процијене ЕК.
Подаци показују 12-постотни пад производње у Италији и 14-постотни у Шпанији.
Због екстремних временских услова и гљивичних болести ове године су похарани виногради у Италији, која ће тако изгубити статус највећег свјетског произвођача вина, а Француска ће се након осам година вратити у сам врх, процјењују у Бриселу, преноси сеебиз.
Француско министарство пољопривреде процијенило је пак пред крај прошле недјеље да ће се производња вина у Француској ове године задржати на прошлогодишњем нивоу и бити три посто већа од петогодишњег просјека, који износи 46 милиона хектолитара, али уз велике разлике међу регијама.
Европска комисија предвиђа да ће Француска ове године произвести 45 милиона хектолитара вина, за један посто више него прошле године.
Опоравак производње очекује се и у Њемачкој, уз процјењену стопу раста од 16 одсто, захваљујући наводњавању. Скоро исту стопу раста биљежи Португалија.
Конзумација вина, посебно црног, требало би поново да се смањи, за 1,5 посто, будући да се грађани окрећу другим пићима, посебно пиву, и да је њихова куповна моћ смањена, истичу у Комисији.
Слаби и инострана потражња, "вероватно због слабљења куповне моћи на неким извозним тржиштима" и солидних залиха, након рекордног извоза на поједина тржишта у протекле двије године.
У сезони 2023/2024. извоз вина из ЕУ могле би да подупру ниже цијене, иако би паралелно могла да ојача конкуренција вина произвођача ван ЕУ у сегменту јефтинијих вина.
Увоз би требало да се поново смањи, за 4,3 посто и за 18 посто у односу на петогодишњи просјек, на шест милиона хектолитара, израчунали су.
