Иако је извоз сладоледа из БиХ у благом порасту у односу на исти период лани, увоз је у првих шест мјесеци ове године достигао чак 30,79 милиона марака, што вишеструко надмашује пласман на страна тржишта.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО), од јануара до краја јуна ове године у БиХ је увезено 4,66 милиона килограма сладоледа у вриједности од 30,79 милиона марака. У истом периоду лани увезено је 4,36 милиона килограма ових производа, за шта је издвојено 26,91 милион марака. С друге стране, извоз сладоледа ове године достигао је 543.266 килограма, чија је вриједност 3,05 милиона КМ, што је значајан раст у односу на прошлу годину када је извезено 233.817 килограма вриједности 1,13 милиона КМ.
„Највише сладоледа ове године у БиХ је стигло из Србије и Хрватске, затим Пољске и Италије. Истовремено највише сладоледа произведеног у БиХ пласирано је на тржиште Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније, Словеније и Албаније“, стоји међу подацима УИО.
Начелница Одјељења за прехрамбену индустрију у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Бранкица Томаш истакла је за "Глас" да је ове године потражња за сладоледом знатно већа, што је директна посљедица изразито високих љетних температура.
„Јун је био најтоплији у посљедњих 50 година, што се свакако одразило на навике потрошача, па је самим тим и потражња за сладоледом повећана“,навела је Томашева.
Додала је да су поједини трговачки ланци почели да на тржиште пласирају сладоледе под сопственом робном марком, који се производе у иностранству, што је додатно утицало на повећање увоза овог производа.
„Када је ријеч о домаћој индустријској производњи сладоледа, она готово да не постоји. У Централни регистар објеката који послују са храном уписано је девет произвођача сладоледа, углавном занатског типа, који сладолед производе у оквиру својих сластичарни и продају га у властитим објектима“,појаснила је Томашева.
Власник компаније "Крајинаклас", у склопу које послује и сластичарна "Мања", Саша Тривић истиче да је улазак у индустријску производњу сладоледа изузетно захтјеван и скуп процес.
„Због тога нисам ни покушавао да ширим производњу у правцу индустријског сладоледа који би се могао продавати у трговинама“,каже Тривић.
Додао је да је то озбиљан посао који захтијева велика улагања, а куповина машина би била само почетак.
„Поред опреме, потребни су и специјализовани камиони за дистрибуцију, расхладне витрине, логистика, као и уговори са трговцима. Тешко је пробити се на тржиште, а без озбиљног капитала, готово немогуће“,појашњава он.
Тривић истиче да су многи који су покушали да се баве индустријском производњом сладоледа у Српској одустали.
„Већина је ставила "кључ у браву" или их је преузео неко снажнији. То је простор који контролишу велики играчи. Ако осјете конкуренцију, брзо је елиминишу. У тој причи се врте милиони“,нагласио је Тривић.
Он напомиње да је сладолед који производи "Мања" сасвим другачији од оног индустријског који се налази у маркетима.
„Наш сладолед има мање ваздуха, око 20 одсто, док га у индустријском има и до 50 одсто. Разлика се одмах осјети. Ове године је потражња посебно велика. Продаја је скочила за око 15 одсто у односу на претходну годину. Осим за потребе наше сластичарне, дио производње иде и за потребе Удружења "Хорека"“,истакао је Тривић.
Један од ријетких који се ипак одлучио на такав корак је Златко Оршолић, власник шамачког предузећа "Yimor", који је са индустријском производњом сладоледа почео у јануару прошле године.
„Тренутно смо једини произвођач индустријског сладоледа у БиХ. Наши производи се већ налазе широм региона, а ове године први пут смо почели и са извозом у Словенију и Албанију. Посао није нимало лак, али успијевамо да се пробијемо на нова тржишта“,истиче Оршолић.
Како каже, за сада производе породична паковања, а до краја године планирају проширење понуде на сладолед на штапићу.
"Очекујемо да ћемо ове године удвостручити извоз у односу на лани, мада на домаћем тржишту и даље тешко остварујемо сарадњу с великим трговачким ланцима",рекао је Оршолић.
Подршка
Бранкица Томаш истиче да, кад је у питању производња сладоледа, постоји могућност добијања подстицаја за набавку технолошке опреме у оквиру капиталних инвестиција у пољопривреди.
„Подршка је предвиђена и за увођење стандарда квалитета и безбједности хране, као и за брендирање производа намијењених тржишту“,казала је Томашева.
