Сједињене Америчке Државе све више ризикују да склизну у рецесију, упозоравају западни аналитичари. У контексту растуће незапослености и дугог периода високих каматних стопа, вјероватноћа за то је порасла са 15 на 25 одсто. Ако Федералне резерве не предузме хитне мјере, неће настрадати само америчка економија, већ читав свијет.
Велики улози
Тржиште рада у Сједињеним Државама пролази кроз тешка времена. Показало се да је динамика у непољопривредном сектору (Nonfarm Payrolls) најслабија од пандемије - само плус 114 хиљада. Незапосленост расте четврти мјесец заредом и достигла је већ трогодишњи максимум од 4,3 одсто у јулу. Велике финансијске институције страхују од успоравања привреде.
Аналитичари The Goldman Sachs Group повећали су вјероватноћу рецесије у 2025. години са 15 на 25 одсто. Међутим, овај ризик се сматра "ограниченим". Охрабрујуће је то што нема финансијских дизбаланса, истиче Блумберг.
Стручњаци увјеравају да економија и даље изгледа "генерално нормално" и да Федералне резерве имају могућност да брзо снизе каматне стопе. Они предвиђају да ће бити извршена глатка корекција: по 25 базних поена у септембру, новембру и децембру.
Очекивани исход
- Највјероватније је да ће доћи до двоструког смањења каматне стопе по 25 поена, док таква могућност још увијек постоји. Ризици од рецесије расту не само због тешке економске политике, већ и због политичке ситуације - истиче финансијски стручњак Андреј Верников.
Евентуална побједа Доналда Трампа на предсједничким изборима, по његовом мишљењу, повећаће економске тензије између Вашингтона и Пекинга. Кинеска роба ће поскупити у САД, а нови круг инфлације је неизбјежан.
- Под таквим условима мораћемо да заборавимо на доступне кредите - закључује аналитичар.
Економсми стручњак Михаил Хачатурјан додаје:
- Сједињене Државе се већ двије године налазе на ивици рецесије. Њена вјероватноћа или расте са растом јавног дуга, инфлације, смањења производних капацитета и пада потрошње, или се смањује усљед инвестиција у војно-индустријски комплекс и нових емисија новца. Међутим, то не рјешава акутне проблеме: поред финансијских обавеза, ту је и ниска продуктивност рада.
Експерт објашњава: све опције за смањење државног дуга подразумијевају лишавање долара статуса резервне валуте. Али власти неће пристати на ово. Они ће наставити да подижу праг задуживања. Да би се ријешило питање производње, потребно је вратити предузећа у земљу. То је тешко и дуготрајно, а осим тога, профитабилније је за корпорације да се налазе у Кини и тамо отварају нове фабрике.
- Мало је вјероватно да ће смањење каматне стопе значајно повећати економску активност и смањити незапосленост - наглашава Хачатурјан.
Почеле су невоље
Свјетска тржишта не могу а да не реагују на погоршање стања великих економија - државе повезују трговински и финансијски односи, а долар је и даље најпопуларније средство плаћања и резервна валута.
Потешкоће у САД одмах су се осјетиле у другим земљама. Тако је јапанска берза шала за више од 12 одсто. Дневни пад кључног индикатора Токијске берзе (ТСЕ) Никкеи 225 од 4451,28 поена је максимум за 37 година. Тајвански Таиек и корејски Коспи су потонули - минус 8,4 одсто, односно 88 одсто, респективно. Паневропски индекс Стокс изгубио је око три одсто, Московска берза 1,53.
Посебно су погођене велике компаније са развијеним међународним везама. Конкретно, четвртина азијских губитака отпада на TSMC, Samsung Electronics, Toyota Motor и Mitsubishi UFJ Financial Group.
Андреј Верников сматра да је вјероватноћа рецесије у САД 30 одсто.
- То би довело до пада свјетске економије за најмање четири до пет одсто, а европске - због велике политичке и економске зависности од Америке - за најмање шест до осам одсто - истиче Хачатурјан.
Због смањења иностраног извоза из Кине и Индије, Русија ће се суочити са смањењем потражње за својим главним извозним производима. На примјер, да би задржао тарифе за нафту, ОПЕК+ ће морати да смањи производњу, подсјећа Верников.
Међутим, наглашавају аналитичари, због "изолације" домаће привреде од западних финансијских тржишта, пад вјероватно неће прећи 1,5-2,5 одсто.
