Kreditni portfolio Republike Srpske skoro da nije rastao u prvom kvartalu ove godine, pokazuje Izvještaj o stanju u bankarskom sistemu Agencije za bankarstvo Republike Srpske. Iz toga što se diže manje kredita, možemo da zaključimo da se usporila i privredna aktivnost, ocjenjuje direktor NLB banke. Radovan Bajić smatra da je ovakvom finansijskom stanju "kumovao" i višemjesečni zastoj u formiranju vlasti na zajedničkom nivou.
"Vidimo sad trenutno i probleme vezano za formiranje vlasti na nivou BiH, što sigurno ima uticaja na neke privredne aktivnosti, naročito na velike investicione aktivnosti koje zahtjevaju verifikaciju skupštine BiH, ili u nekim tijelima koja nisu formirana na nivou države", kaže Radovan Bajić, direktor NLB banke.
Manja kreditna aktivnost znači i manju privrednu aktivnost, ali bankarski sektor Srpske dobro posluje uprkos svemu, kaže Bajić. Mnoge stvari bi morale biti jeftinije što se tiče dolaska do kredita - ne samo kamatne stope, nego i cijena obrade kredita, poručuju iz Privredne komore Republike Srpske.
"Ono što jeste činjenica jeste da su kod nas i dalje krediti preskupi, da je privreda prezadužena, da jako teško privrednici mogu da obezbijede dodatni kolateral za neka nova zaduženja, posebno kada pričamo o kamatama, da su one i dalje mnogo više nego što su i u zemljama okruženja, a da ne pričamo o zemljama zapadne Evrope", kaže Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore Republike Srpske.
Na kraju prvog kvartala ove godine, ukupni bruto krediti u Srpskoj su iznosili pet milijardi i 44 miliona KM, što je 0,75 odsto više nego na kraju 2018. godine. Zaduženost građana je porasla za dva odsto, dok su Vlada i njene institucije tri odsto zaduženiji. Za razliku od njih, krediti javnih, državnih, ali i privatnih firmi, su smanjeni.