Иако се , када је ријеч о инвестирању у обновљиве изворе енергије у региону, ствари посљедњих година крећу у добром смјеру, још увијек се каска за европским трендовима на овом пољу. У земљама западног Балкана осјетан помак остварен је 2023. године када је значајно повећан инсталисани капацитет соларних електрана. У БиХ тај пораст је био чак 60%, Словенији 57%, Хрватској 50%, а и остале земље имају сличан тренд.
Међутим, иако инвестирање у обновљиве изворе енергије доноси бројне могућности, постоје и значајни изазови који још нису превазиђени. Законски оквир се развија, али је зато и подложан промјенама што додатно може отежати посао инвеститорима.
“ Процес добијања дозвола често је сложен и дуготрајан, што може успорити реализацију пројеката, али постоје напори да се административне процедуре поједноставе и убрзају. Још један кључни изазов јесте недостатак адекватне електроенергетске инфраструктуре : многе земље региона немају довољно развијену мрежу која би могла да подржи већи број пројеката, а капацитети за балансирање производње из несталних извора попут вјетра и сунца су ограничени”- каже Невена Ђукић, директорка компаније ЦЕЕФОР из Београда .
Ова компанија има искуство дуже од једне деценије у сектору примјене енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије.
Ђукићева истиче да је и финансирање један од кључних фактора . Наиме, иако постоји интерес међународних финансијских институција , локална тржишта капитала још нису довољно развијена да омогуће дугорочну и одрживу подршку инвестицијама у обновљиве изворе. Изазови постоје и у примјени закона и увезивању нових капацитета са постојећом мрежом.
“У Србији су посљедњих година направљени значајни искораци, нарочито доношењем Закона о коришћењу обновљивих извора енергије , који је омогућио систем аукција за ОИЕ пројекте, и боље дефинисао права инвеститора, али изазови и даље постоје, а слично је и у другим земљама региона”, сматра Невена Ђукић и додаје да ту није крај проблемима који још чекају рјешења.
“Складиштење енергије из обновљивих извора је кључни елемент енергетске транзиције , али је у региону још у раној фази развоја. У Србији се разматрају први озбиљни пројекти батеријских складишта , а ЕПС планира модернизацију хидроелектрана како би се омогућило боље балансирање мреже. Оптимална рјешења укључују комбинацију децентрализованих батеријских система , развој микромрежа и већу интеграцију дигиталних технологија у управљање производњом и потрошњом”, казала је Невена Ђукић.
Директорка ЦЕЕФОР - Центра за енергетску ефикасност и одрживи развој из Београда биће и модератор једног од кључних панела на предстојећем Самиту енергетике у Требињу.
“Самит у Требињу посто је једна од кључних регионалних платформи за размјену знања, искустава и идеја у сектору енергетике, и овакви сусрети су од изузетне важности , јер омогућавају дијалог између представника влада, инвеститора, регулаторних тијела и експерата. То је добар подстицај за сарадњу у региону , јер енергетска транзиција захтијева координисан приступ “, сматра Ђукићева.
Шести самит енергетике у Требињу биће одржан од 19. до 21. марта, а долази у тренутку када су глобалне енергетске прилике турбулентне, а регион тражи најбољи начин да се позиционира у енергетској транзицији.
