Политичка дешавања у свијету значајно утичу на енергетске политике и стратегије, порука је са данашњег научно-стручног скупа под називом "Енергетске геополитичке игре на Западном Балкану". Све то пресликава се и на Балкан, а југоисток Европе је зона интереса великих сила откад постоји, истичу стручњаци. Кажу да странцима одговара немогућност договора балканских земаља.
"Наш регионални идентитет је на негативној основи, врло погрдно, што чак можете дефинисати кроз рјечнике страних ријечи гдје је појам Балкана, балканизација и свега осталог заиста појам за подјеле за разлике, за неспоразуме", каже професор на ФПН-у Милош Шолаја.
Инфлација, реални пад, зарада, економска стагнација у ЕУ само су неке од посљедица европске енергетске кризе. Главни узрок томе је што до сада није пронађена замјена за руски гас.
"Контигенти који су пронађени као замена за руски гас три пута су скупљи, а овај рат на Блиском истоку који ће се продужити и интензивирати подиже цену нафте у небеса", каже Душан Пророковић, Факултет за дипломатију и безбједност Београд.
Србија је проблем ријешила повезивањем на Источну гасну интерконекцију, а то је план и Републике Српске. Споразуми су већ потписани, а носилац активности је "ГАС-РЕС". Траса магистралног гасовода пратиће трасу аутопута "Београд-Бањалука".
"У смислу обезбјеђивања диверзификације сигурности снабдијевања, за привреду би била јако значајна за одржавање животне средине, свеукупно помогло би напретку и развоју Српске", каже Маја Мркић Босанчић, начелник одјељења за гас у Министарству енергетике и рударства Републике Српске.
Енергетска сигурност привлачна је страним инвеститорима који су вољни да улажу у Републику Српску. Да је на добром путу, доказује и чињеница да су мађарски привредници већ показали велико интересовање за Српску.
