Споразум о санкцијама договорен прије годину дана укључивао је горњу цијену од 60 долара по барелу за руску нафту, што је 24 долара испод просјечне тржишне цијене у посљедњих 12 мјесеци.
Имао је за циљ да ускрати Русији средства за финансирање специјалне војне операције у Украјини, али "Блумберг" пише да је умјесто тога, подстакао уносан посао за мноштво трговаца и бродских компанија којима је тешко ући у траг, јер "чак 11 милијарди долара годишње испари између тренутка када нафта напусти Русију до тренутка када стигне до купаца".
Граница цијене је структурисана тако да спријечи компаније да пружају Русији услуге као што су транспорт и осигурање када се нафта продавала за више од 60 долара. Истовремено, Европска унија је забранила скоро сав увоз нафте из Русије, која је до тада била главни снабдијевач блока, гурајући Москву у наручје два доминантна купца: Кине и Индије.
План санкција је замишљен као начин да се ограниче руски приходи од нафте без изазивања скока глобалних цијена енергије.
Нуспродукт је преобликовање финансијске архитектуре трговине нафтом и поморске трговине на начин за који неки стручњаци кажу да би могло бити тешко преокренути на крају сукоба или након евентуалног укидања постојећег режима санкција.
То је повећало страх од еколошке катастрофе и оставило отворена врата за ове невидљиве нафтне фондове који се враћају у Кремљ за, како наводи "Блумберг", финансирање сукоба у Украјини.
Флота у сјенци
Упркос привременим знацима да Запад реагује како би покушао да осујети руски извоз, власти у Грчкој тврде да су немоћне да спријече ове тајне поморске активности које се одвијају тик уз обалу ове земље. Шпанија, још једна држава чланица ЕУ, успјела је да заустави сличну активност.
Радећи под ограничењем цијена, бродови у грчком власништву су ове године претоварили више московске нафте од ривала из било које друге појединачне земље осим саме Русије. Према подацима о испоруци, грчки бродови су превезли 20 одсто свих руских испорука нафте до сада у 2023. и скоро трећину њеног извоза водеће нафте типа Урал.
Све већи значај флоте у сјенци је очигледан, она је ове године превезла око 45 одсто руске нафте. Власници бродова и трговци који су укључени помогли су Русији да се преброди тешкоће пакета санкција који је првобитно био оглашен као агресиван потез којим се по први пут намеће ограничење цијена за главну робу којом се тргује на међународном нивоу.
Ипак, руски приходи од њених главних извора нафте, скоро су се удвостручили између априла и октобра. Руски нето приходи од нафте од 11,3 милијарде долара у октобру чинили су 31 одсто укупног нето прихода државног буџета за тај мјесец, према прорачунима "Блумберга" који су засновани на подацима руског министарства финансија.
То је било највише од маја 2022. и премашило је било који мјесец у години прије почетка сукоба у Украјини, што је у почетку изазвало огромну волатилност националног извоза.
Руске компаније и власници флоте у сјенци заједно су превезли више од 70 одсто руске нафте у првих девет мјесеци 2023. године, омогућавајући Москви да задржи контролу над својим извозом и да прогресивно повећава цијене. С обзиром на то да је Русија ове године извезла близу 3,5 милиона барела нафте дневно, то значи да око 11 милијарди долара иде преко анонимних трговаца, или непознатих шпедитерских компанија.
Компаније којима је тешко ући у траг
Прије фебруара 2022. године, највећим дијелом руске нафте управљало је неколико супер-моћних трговаца који су радили на локацијама попут Лондона и Женеве. Компаније које су напустиле трговину руском сировом нафтом, недуго након почетка сукоба, замијенила је армија мањих компанија са сједиштем од Хонг Конга до Дубаија којима је теже ући у траг.
Кључно питање је, како пише "Блумберг", да ли Америка и њени савезници заиста желе да смање руске токове нафте, јер би то потенцијално довело до повећања глобалних цена горива у изборној години за Бајдена.
Ако то не ураде, а то је увјерење многих трговаца нафтом и аналитичара, онда Москва има рјешења која може да употреби: од своје флоте у сјенци до охрабривања западних пружалаца услуга да зажмуре пред потенцијално лажним увјерењима трговаца о цијени по којој купују нафту.
"Креатори политике су увијек имали двоструке циљеве: одржати тржиште добро снабдијевеним, али смањити приход Русије по барелу. Чини се да је јасно да је први приоритет предност. Циљане мере спровођења су се повећале у посљедњих шест недјеља, али у великој мјери Русија је већину свог извоза сирове нафте и производа склонила ван лаког домета санкција Г-7", рекао је аналитичар Бен Кејхил.
