Криза која је задесила ИТ сектор пре пар година суочила је руководиоце фирми са тешким пословним одлукама, али је истовремено била велика лекција за многе од њих. И таман што се индустрија добрим дијелом опоравила од таласа отказивања пројеката, губљења клијената и отпуштања запослених, нови ризици појавили су се са промјеном власти у Сједињеним Америчким Државама (САД). Међутим, за многе ИТ фирме у Србији управљање ризицима и даље није тема којој се посвећује довољно пажње, упозоравају поједини представници ове привредне гране.
Познаваоци прилика истичу да у земљи није могуће осигурати ИТ пословање, на начин како се то, рецимо, чини у пољопривреди, али да ипак постоје методе да се тешкоће лакше превазиђу, укључујући стварање резерви, инвестирање и друго.
Према ријечима извршног директора у "Accenture Serbia", Ивана Туцаковића, начин на који ће се фирма припремити за потенцијалну кризу првенствено може зависити од њене величине.
"Ако сте мала фирма, вероватно вам је тешко да се фокусирате на свемогуће сценарије. Наравно, мислим да је увек најбоља опција имати кеш у банци, али чак и у великим корпорацијама то често није случај. Рекао бих да фирме у Србији могу више да се фокусирају на управљање ризицима. Имамо бриљантне инжењере и сналажљив менталитет, због свега што се десило деведесетих година, али на неком ступњу развоја морате да почнете да професионализујете ствари и да озбиљно радите на управљању ризицима", казао је Туцаковић на панелу "Кризни менаџмент у ИТ-ју" на Дивчибарама, који је организовала Српска ИТ Асоцијација.
Оснивач и извршни директор "IT Engine", Бојан Зрнић, такође је истакао разлику између малих и великих фирми у кризним ерама. "Велике фирме у периодима кризе ће вјероватно направити значајне резове у буџету, док мале компаније истовремено могу лакше изаћи из проблема, али се и лакше наћи у истом", навео је он. Према његовом мишљењу, доста ИТ фирми у Србији - поучене искуствима из ранијих кризних периода - ипак су развиле какве-такве резервне планове.
Говорећи о овој теми, извршни директор "Sperasoft Serbia" Валериј Дутчак скренуо је пажњу на то да оперативна стабилност и континуитет пословања компаније, мада блиске - ипак нису иста ствар. У првом случају ријеч је о одржавању несметаног рада у свакодневном пословању, укључујући оптимизацију процеса и управљање ризицима попут техничких оштећења или људских грешака. Други концепт пак односи се на способност фирме да одржи своје активности у случају непланираних сметњи, кризних ситуација или катастрофа
"Неке ствари се могу предвидјети и ви оперативно можете бити припремљени на одређене турбуленције на тржишту до одређеног нивоа, али континуитет пословања је много комплекснија ствар. У раду са различитим клијентима видите да само неки од њих - ранга Мајкрософта или Амазона - разумију сарадњу са добављачима и шта се дешава ако нешто пође по злу, али већина фирма нису тако добро организоване. Неријетко покушавамо да разговарамо с њима о потенцијалним ризицима, а од њих добијемо питање 'Зашто причамо о нечему што се још није догодило?', иако је реч о сценаријима који се реално могу догодити", казао је Дутчак.
Трамп доноси нове трзавице
Међу посљедњим кризама које су погодиле светску привреду свакако је најзначајнија била она коју је донијела пандемија ковида. Према Туцаковићевим ријечима, то је била велика тема у ИТ корпорацијама, јер је све стало на тренутак, а онда су клауд и друге ИТ и телекомуникационе услуге експлодирале, док су се компаније из тог сектора бориле да пронађу довољно људи за рад.
"Са друге стране, има и ситуација које надилазе чак и највеће корпорације - то видимо са доласком новог америчког предсједника. Рекао бих да су политике те администрације велики ризик за Европу. На примјеру наше фирме могу вам рећи да је то значило да нам је само саопштено да нећемо више сарађивати са Хуавеијем, иако нам је то велики клијент, али смо срећом већ имали сценарио за то и план за људе и пројекте", казао је руководилац у "Accentureu".
Дутчак је истакао непредвидивост, али и прагматичност предсједника САД, Доналда Трампа, који ради оно што је у најбољем интересу његове државе, а што се напосљетку ипак може завршити срећним крајем за остатак свијета.
"Надам се да ће на крају укинути све ове царине које сада уводи јер шта ако им се сутра Јапан или нека друга земља супротстави и потенцијално угрози стабилност цјелокупне свјетске привреде? Криза с Русијом је показала колико је глобална економија уврежена и да се изоловање Русије обија о главу, једноставно не можете да искључите тако великог снабдјевача из свјетске привреде", навео је Дутчак.
Туцаковић је генерално оцијенио да Трамп тренутно представља велики проблем за Европу, која је на неки начин постала климава и као да се тек сада буди из сна. "Европа сада схвата да јој је потребна јача војна одбрана, јавна потрошња се повећава, извештај о конкурентности Европе некадашњег предсједника Европске централне банке и премијера Италије Марија Драгија био је практично позив на акцију... Подсјетићу да је Европска унија (ЕУ) некада имала већи бруто домаћи производ (БДП) од САД."
Са друге стране, домаћа привреда је мала и зависна од ЕУ и то ће све утицати и на Србију, нагласио је.
"Мораћемо да будемо мудри у повлачењу даљих економских потеза. Да сам ја на мјесту српске владе, развијао бих сарадњу са ЕУ, али и са САД и Кином. Такође, евидентно је да немамо довољно људи за пројекте великих размера и мислим да би државна регулатива требало да се развија у складу с тим, јер смо видјели да је долазак руских држављана донио многе добре ствари, а уз то рекао бих да треба да инвестирамо више у образовање", навео је Туцаковић.
Како се спремити за кризу
Када је у питању пословање домаћих компанија, говорници су истакли да нема магичног рјешења за освајање страних тржишта, нити за превазилажење криза у начелу, већ да се једноставно мора учити из најбољих пракси.
У том смислу, оснивач ИТ Енгинеа је рекао да је тешко издвојити једну кључну вештину коју руководиоци фирми треба да покажу у време кризе, али да се свакако од њих очекује стратешко размишљање. "Док сам извор кризе не може бити избегнут, криза као таква може се често превазићи, ако сте развили добру организацију у фирми прије неко што је уследио изазован период."
Дутчак је оцијенио да је Сперасофт током времена научио да еволуира и да су сада много боље припремљени за могуће проблеме, него што је то раније био случај. Велику улогу у томе, према његовим ријечима, одиграла је диверзификација пословних модела, при чему сматра да је у принципу вјештина комуницирања без дилеме најважнија вјештина за људе на водећим позицијама у компанијама у тренуцима када наступи криза.
"Вјерујем да кризе некада могу бити добре за компанију", оцијенио је он, наводећи да су пандемија и политичке трзавице приморале компаније да буду боље оптимизоване на свим нивоима.
Руководилац у "Accentureu" скренуо је пажњу на то да су у његовој фирми приметили да уколико послују са партнерским фирмама из свог екосистема, вјероватноћа за успјех скаче за 50 одсто. Окретање корпорација таквом виду сарадње у перспективи отвара прилике за мале нишане ИТ компаније у Србији, закључио је Туцаковић, додавши да би овдашњи ИТ сектор требало више да се фокусира на локалне људе и стартапове.
