Меморијални центар Републике Српске објавио је свједочење Маре Беадер из Дрниша која је у злочиначког акцији хрватске војске и полиције "Олуја" изгубила супруга Милорада и оца Петра.
Присјећајући се дешавања у "Олуји", Беадерова је испричала да су тада кренули у избјегличкој колони - она, супруг Милорад Беадер /1954/, њихово двоје дјеце, њена сестра и отац Петар Милета /1936/, али да им се код Книна покварио аутомобил.
Мара је, ради безбједности дјеце, успјела да заустави други превоз и крене даље са сестром и дјецом, док су супруг Милорад и њен отац остали да покушају поправити возило или да пронађу помоћ.
Пут спасавања водио је Мару преко Босанског Петровца до Бањалуке, затим у Београд, Краљево, Беочин и најзад у Бановце, гдје је 1996. године пронашла нови дом.
Она је рекла да се, док су још били у Босанском Петровцу, причало о упадима и нападу.
"У мени се јавио неки инстинкт, осјетила сам да се десило оно најгоре, што се на крају и обистинило", рекла је она.
Неизвјесност о судбини њеног супруга и оца трајала је годинама, потрага коју је покренула пролазила је кроз дуге периоде тишине, без одговора, трага и наде, саопштено је из Меморијалног центра Републике Српске.
Прва нада појавила се 2001. године, када су започеле ексхумације на книнском гробљу. Три године касније, 2004. године, идентификовани су посмртни остаци њеног супруга Милорада, а већ наредне године и њеног оца Петра.
Мара и њена породица су коначно добили прилику да их достојно сахране и тако окончају дугогодишњу агонију неизвјесности.
Директор Меморијалног центра Српске Денис Бојић рекао је да Марина прича подсјећа колико је важно његовати културу памћења, јер свако појединачно сјећање гради мозаик колективног идентитета и чува истину од заборава.
