Њемачка је у буџетској кризи након што је хитно замрзнута потрошња. То се десило након што је Уставни суд ове државе пресудио против прерасподјеле неискоришћених 60 милијарди евра.
Ријеч је о новцу који је првобитно био намијењен за помоћ током пандемије корона вируса, а намјера је била да се усмјери ка климатском фонду. Пресуда је пореметила владу канцелара Олафа Шолца у планирању буџета за сљедећу годину. Ово би могло имати финансијске посљедице до 2027., јер ће се власт морати задовољити са 60 милијарди евра мање.
Новонастала ситуација је довела до критика на рачун механизма за ограничавање буџетског дуга који је успостављен 2009. Овим механизмом је утврђено да буџетски дуг може износити 0,35 одсто државног БДП-а, чиме је знатно ограничена могућност задуживања. На овај механизам се одговорило увођењем ванбуџетских фондова.
Механизам, који се назива и буџетском кочницом, може се избјећи у ситуацијама попут пандемије. То је био случај прије три године, када је власт морала подржати цијелу економију, као и прошле године усљед раста каматних стопа, раста инфлације и цијене енергената.
Ванбуџетска средства су већа од владиног буџета - износе 869 милијарди евра, а новац је распоређен на климатске фондове, субвенционирање енергената, војску и још много тога. Споменутом пресудом обуставља се ванбуџетска потрошња, осим у посебним околностима.
Сматра се да је буџетска кочница Њемачку учинила једном од најснажнијих присталица фискалне дисциплине у Европи. Но, критичари су мишљења да је за посљедицу имала то што држава није имала довољно могућности да се повољно задужи за правовремено инвестирање у индустрији.
Инвеститори су све више забринути да би се то могло негативно одразити на њемачку конкурентност на глобалном тржишту, посебно у тренутку када се држава бори са спорим економским растом и слабом потражњом. Буџетска кочница отежава планирање дугорочнијих инвестиција.
Њемачка би због наведене судске пресуде могла још више заостајати у остваривању климатских циљева, а чији је рок за остваривање до 2035., односно до 2045. У току су расправе да ли буџетску кочницу треба укинути током 2023. и 2024.
Пресуда би такође могла додатно пољуљати њемачку владу коју чине коалиција Социјалдемократске партије, Зелених и Странке слободних демократа, а која је већ на климавим ногама, преноси Јуроњуз.
