Број запослених у Босни и Херцеговини, али и грађана који имају кредите код банака приближно је исти, што значи да скоро свака особа која је запослена има и кредит, показују званични подаци.
Тако је, према подацима Агенције за статистику БиХ, у новембру 2024. године број запослених особа у БиХ износио 859.261.
"Од овог броја је 392.311 жена. У односу на октобар 2024. године број запослених особа се повећао за 0,1%, а број запослених жена се такође повећао за 0,2%", пише у подацима Агенције за статистику БиХ.
Са друге стране, подаци Централног регистра кредита Централне банке Босне и Херцеговине из новембра прошле године показују да тренутно 846.065 грађана има кредите код банака у БиХ.
"Укупни кредити пласирани становништву од банака у БиХ на крају новембра 2024. године (тренутно расположиви подаци) износили су 12,83 милијарде КМ", пише у подацима.
Додаје се да подаци показују да грађани БиХ највише узимају ненамјенске потрошачке кредите, потом кредите за изградњу или куповину нових стамбених јединица, а онда за куповину постојећих стамбених јединица.
"Од укупног износа кредита које су банке у БиХ пласирале становништву, највећи дио кредита односи се на ненамјенске потрошачке кредите који су на крају новембра 2024. године износили 9,3 милијарде КМ или 72,5%, затим на кредите за изградњу или куповину нових стамбених јединица који су износили 1,99 милијарди КМ или 15,5%, те на кредите за куповину и поправку постојећих стамбених јединица 1,07 милијарди КМ или 8,3%, на кредите по картичном пословању 277,1 милион КМ или 2,2%, а преосталих 193,6 милиона КМ или 1,5% односи се на кредите за предузетништво и за куповину аутомобила", наводи се у подацима Централне банке Босне и Херцеговине.
Економиста Игор Гавран сматра да, иако сам податак о броју кредита не говори довољно о оптерећењу које та задужења представљају, односно колико је то можда била нечија промишљена финансијска одлука, а колико стварна потреба због немогућности измиривања основних трошкова живота из редовних прихода, ипак је забрињавајуће да толики број грађана уопште размишља о задуживању.
"Посебно јер знамо да услови задуживања у БиХ нису повољни и да углавном погодују само банкама, односно кредиторима. Вјероватно се дио ових кредита односи и на незапослене особе, јер популарне су и понуде кредита за пензионере, рецимо, али у том случају је реално једина мотивација немогућност финансирања обавеза из пензије, а сигурно није неко дугорочно управљање финансијама. Све ово показује колики је јаз између оних који имају много више од потреба и који доприносе порасту вриједности депозита и велике већине која доприноси једино расту задужености. Постала је ријеткост не бити задужен, а то јесте проблем", објашњава Гавран.
Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења клуба потрошача Средње Босне из Травника, навео је да смо одавно свјесни да огромна већина грађана у БиХ живи на кредит.
"Без обзира на то да ли се ради о људима који дижу кредит да би преживјели полазак дјеце у школу, зиму или скупо лијечење које не покрива здравствено осигурање, или са друге стране, за куповину новог аутомобила, путовања или викендице, кредит је увијек кредит и представља омчу око врата, без обзира на то што нам се у једном тренутку чини као повољно рјешење. Иако су ови подаци забрињавајући и представљају стање у коме се друштво опћенито налази, прави проблем је много већи и мало се о њему говори. Сви запослени имају барем по једну дебитну картицу, а већина их има и кредитну картицу. Ту је и велики број тзв. потрошачких картица. Кориштење ових картица и улазак у 'минус' је свакодневница највећег броја наших суграђана којима плата служи само да покрије те "минусе" и онда поново преживљавај до сљедеће плате у зачараном кругу дуговања према банкама. Када се ови 'минуси' додају кредитима становништва који износе око 13 милијарди марака, долазимо вјероватно до износа од око 15 милијарди марака, колико смо дужни само банкарском сектору, или око 7.000 КМ сваки грађанин БиХ. А гдје су ту још паре које смо посудили од родбине, пријатеља или комшија? Зато и не чуде рекордни приходи кладионица и лутрија, јер смо, нажалост, толико заглибили у дуговима да нас само срећа може извући", нагласио је Арнаутовић за "Независне новине".
