Просјечна породица у БиХ послије сваког одласка у седмичну набавку хране остане у шоку због инфлације која не погађа само ову земљу, већ читав свијет.
Према посљедњим статистичким подацима просјечна плата у Босни и Херцеговини износи 1.269 марака, број запослених је 850.523 и чак њих 517.476 прима плату мању од просјечне.
У истом мјесецу, септембру, синдикална потрошачка корпа коју је Савез самосталних синдиката Босне и Херцеговине израчунао износила је 2.993,50 КМ и од просјечне плате је већа за 1.724.5 КМ.
Само на прехрану, наводи Синдикат, издваја се 41,37% или 1.238 КМ.
Поређења ради прије 14 година- 2009. године просјечна плата је према подацима Агенције за статистику БиХ била 790 КМ док је у истом том периоду потрошачка корпа била 1.396 КМ.
То значи да је до септембра ове године плата порасла за 479 КМ, а потрошачка корпа за чак 1.597.50 КМ.
Занимљиве податке за сусједну Хрватску и ЕУ објавио је портал "Индекс".
Како наводе у Хрватској се више троши на храну него у остатку ЕУ.
Тачније у богатијим државама се више троши на храну, али она чини мањи дио укупних трошкова.
"Индекс" је дао и занимљив преглед издвајања новца за храну у бившој Југославији.
Дошли су до закључка да из поређења данашњег удјела трошкова хране у укупним трошковима домаћинства и пријашњих деценија, може закључити да је данас стандард у Хрватској већи него што је био икада у историји (као и у већини свијета), па се исто може закључити и за БиХ.
Са сигурношћу се може тврдити, наводе, да то вриједи за деведесете. Али пријашње деценије је теже одредити јер Евростат води податке Хрватске тек од 1995.
Иако није савршено упоредиво, због разлике у методологији израчуна и прикупљања података, могу послужити подаци Статистичког годишњака Југославије 1918. - 1987.
Према подацима Савезног завода за статистику Југославије, 1963. је домаћинствима на простору Хрватске 45.1 одсто трошкова отпадало на прехрану (оригинално "исхрана"), а подаци за Босну и Херцеговину кажу да је готово 50 одсто трошкова, прецизније 49,6 одсто отпадало на исхрану, пише портал "Бука".
И док је економски узлет Југославије 60-их видљив за Хрватску гдје су домаћинства 1973. за исхрану издвајала 37.2 одсто, за БиХ то и није толико видљиво, обзиром да су издвајања за храну и даље висока - 43,3 посто.
Исто тако је видљива реална стагнација друге половине 70-их и криза првих година 80-их (82. је Југославија де факто банкротирала) јер је удио прехране у укупним трошковима пуно спорије падао, па је 1983. године домаћинство у Хрватској издвајало на исхрану 36,4 одсто, а бх. домаћинство 42,04 одсто.
Цијеле осамдесете је трајала криза, па је до 1987. у Хрватској удио чак нарастао на 37.3 одсто, а у БиХ на 44,7 одсто.
Наведимо на крају да се на храну од БиХ више издвајало само у Црној Гори и САП Косово.
Битно је нагласити да ипак подаци нису савршено упоредиви с данашњим подацима и индикативни су.
Комплетан статистички годишњак из бивше Југославије можете погледати на ОВОМ ЛИНКУ.
