Добит банкарског сектора у БиХ је током прошле године износила 847 милиона КМ, показују подаци ентитетских Агенција за банкарство.
Према подацима Агенције за банкарство Републике Српске, остварена нето добит на нивоу банкарског сектора током прошле године износила је 247 милиона КМ и за 31 одсто је већа у односу на упоредни период у 2023. години.
Како су навели, бруто билансна актива банкарског сектора износи 11,2 милијарде КМ, и у односу на крај 2023. године већа је за 835 милиона КМ или осам одсто
"Укупни депозити на нивоу банкарског сектора износе 8,4 милијарде КМ и повећани су за 614 милиона КМ или осам одсто у односу на крај 2023. године. Депозити правних лица износе 3,3 милијарде КМ, од чега се 1,7 милијарди КМ (52 одсто) односи на депозите приватних друштава. Депозити становништва износе 5,1 милијарда КМ, од чега се 2,7 милијарди (53 одсто) односи на штедњу физичких лица", пише у саопштењу Агенције за банкарство.
Укупни бруто кредити износе 6,7 милијарди КМ и повећани су за 639 милиона КМ или 11 одсто у односу на крај 2023. године.
"Кредити правних лица износе 3,4 милијарде КМ, од чега се 2,3 милијарде (68 одсто) односи на кредите приватним друштвима. Кредити физичких лица износе 3,3 милијарде КМ, од чега се 2,2 милијарде (67 одсто) односи на потрошачке кредите", наведено је у објави Агенције за банкарство Српске.
Добит банкарског сектора у ФБиХ је током прошле године износила 599,8 милиона КМ или 43,2 одсто више него у истом периоду 2023. године.
Како се наводи у подацима Агенције за банкарство ФБиХ, депозити су у току прошле године износили 26,1 милијарда КМ.
Од овог броја депозити становништву су око 13 милијарди КМ.
Депозити владиних институција су 3,2 милијарде КМ, јавних предузећа 1,7 милијарди КМ, а приватних предузећа и друштава 6,4 милијарде КМ.
Што се тиче кредита, они су током 2024. године износили 19,1 милијарда КМ, а од овог броја су највећи становништву и били су 3,5 милијарди КМ.
Кредити приватним предузећима и друштвима износили су 8,1 милијарда КМ.
Економиста Игор Гавран каже да је трагично видјети колико новца банке извлаче из привреде и грађана, а који се могао пласирати у пословање, потрошњу, штедњу и пуно корисније ствари од повећања ионако енормне добити банака, које су, уз то, већином у страном власништву и дио те добити заувијек напушта БиХ.
"Банкарско тржиште је најбољи примјер поремећеног тржишта које не функционише нормално и гдје је неопходна интервенција регулатора. Наиме, очигледно је да цијене банкарских услуга, како каматне стопе, тако и цијене свих осталих услуга драстично превазилазе њихове трошкове и реална је сумња и у договор или барем фактички усклађивање око њихове висине, што ограничава избор клијентима и омогућава банкама злоупотребу доминантног положаја на тржишту. Иако ниједна банка појединачно нема такво тржишно учешће да би могла диктирати услове, очито је да све дјелују више-мање усклађено у погледу цијене својих услуга и бесрамно експлоатишу своје клијенте.
Ово није изненађење јер суштина капитализма и смисао пословања је максимизирање профита и само су два могућа механизма за ограничавање тог профита на ниво који омогућава нормално функционисање тржишта - идеално би то требала регулирати конкуренција, односно тржишни механизам, али када он не дјелује адекватно онда је неопходна интервенција државе, односно регулатора, и то је сада случај у БиХ. Ова интервенција не значи нарушавање тржишне економије или принципа понуде и тражње, него једноставно треба отклонити поремећај на тржишту који тренутно омогућава да неколико субјеката остварује енормну и надреално високу добит не зато јер су најспособнији, најефикаснији или имају најбоље услуге, него само зато јер су као цијели сектор у тако уникатном доминантном положају гдје већина клијената нема одговарајуће алтернативе других извора финансирања и гдје им је држава омогућила монопол у платном промету", казао је Гавран за "Независне".
