Нафтна индустрија Србије (НИС) у БиХ има три компаније, а од 10. јануара ове године је под америчким санкцијама.
НИС на територији БиХ управља са више од 40 Газпром и НИС Петрол бензинских станица, чија судбина је сада упитна.
Наиме, предсједник Србије Александар Вучић рекао је још у децембру да ће Сједињене Америчке Државе (САД) увести санкције против НИС-а од 1. јануара, о чему је обавијештен путем "званичног канала", али да до тада још није видио званични документ о томе.
То се потврдило у петак, 10. јануара, када је НИС, уз мноштво других руских компанија, освануо на ОФАЦ-овој листи.
НИС је у власништву Руса од 2009. године. Газпром Нефт је од тада био власник 56 одсто акција, али када су му уведене санкције Европске уније (ЕУ) због рата у Украјини (мај 2022. године), дио акција од 6,1 одсто је преузео Газпром, против кога нису уведене санкције ЕУ.
Наиме, европске санкције заобишле су НИС јер су се односиле на руске нафтне компаније које имају више од 50 одсто удјела.
Још 29,87 одсто је у власништву државе Србије, док је остатак капитала у рукама мањих инвеститора и малих акционара, грађана и запослених.
Нафтна индустрија Србије власник је НИС Петрола Бањалука, који је затим власник друштва Г-Петрол Сарајево.
НИС у Босни и Херцеговини запошљава око 500 радника и управља са 42 Газпром и НИС Петрол бензинске пумпе, према подацима са званичне wеб странице ове компаније.
НИС је власник и компаније Јадран-Нафтагас Бањалука, регистроване за дјелатност вађења сирове нафте.
Г-Петрол Сарајево је друга компанија из нафтног сектора по приходима у БиХ, са 645,4 милиона марака остварених прихода у 2023. години. Г-Петрол је у 2023. години пријавио губитак од -765.965 КМ, али је његов власник НИС Петрол пријавио добит од 2.965.442 КМ.
Економиста Игор Гавран казао је раније за "Блумберг Адрију" да ће, у случају увођења америчких санкција компанији НИС, евентуалне посљедице зависити од облика санкција и поступака домаћих актера, преноси Мондо.
"Наиме, и досадашње америчке санкције и црне листе су имале посљедице једино јер су домаћи субјекти, прије свега банке, умјесто домаћих прописа слиједили ове стране мјере и практично онемогућили пословање компанија и приходе запослених појединаца гашењем рачуна и спречавањем трансакција", истиче Гавран.
Да домаће банке (махом у страним власништву) нису слиједиле стране налоге, посљедице би биле минималне.
"Тако и у овом случају, ако дође до истог типа санкција какве су већ осјетиле многе компаније у БиХ и због акција домаћих банака су практично угашене или барем блокиране и онемогућене у пословању, исти сценарио би могао слиједити и за НИС. То би наравно водило губитку радних мјеста запослених и прихода њихових породица", наводи Гавран.
Додаје да би стварна промјена власништва, рецимо одлуком Србије да привремено национализира НИС, могла спријечити наведене негативне посљедице.
"У БиХ ће опет све зависити од поступака банака и исход ће бити исти или сличан као и у осталим државама гдје НИС послује. Ако ипак дође до блокирања или престанка пословања, онда би могло доћи до распродаје имовине и продаје бензинских пумпи у БиХ неком другим дистрибутеру", каже Гавран.
Он сматра да је трагично да одређена трећа држава као даљинским управљачем управља државама које би требале бити независне и суверене и да путем банака, које се богате на тржишту држава у којима раде, као егзекутор проводи све сто пожели. При томе се, додаје он, не разматра колико људи може остати без посла, колико породица без прихода, колико негативних ефеката привреда може доживјети…
"Тужно је што уопште говоримо о томе и што функционисање наших економија зависи од неког трећег, а не о нашим институцијама и прописима", закључује Гавран.
