Глобални трендови геополитике тренутно не дјелује посебно обећавајуће па је добро знати ко, гдје и како располаже важним природним ресурсима, поготово оних у храни, ако се већ нема својих.
Идеалну ситуацију да се бар у прехрани становника не зависи од другог на цијелој кугли земаљској има само једна земља, показали су истраживачи са Универзитета у Гетингену у Њемачкој и Универзитета у Единбургу, преноси "РТС".
Научници су анализирали податке о производњи хране из 186 земаља а међу њима само Гвајана задовољава критеријум да може бити потпуно самодовољна у свих седам кључних група хране.
Кина и Вијетнам су другопласиране, јер производе довољно хране да задовоље потребе свог становништва у шест категорија. Глобално, само једна од седам земаља испуњава квоту у пет или више категорија хране.
На дну листе је шест земаља - Авганистан, Уједињени Арапски Емирати, Ирак, Макао, Катар и Јемен - које нису у стању да задовоље потребе становника ни у једној групи намирница.
Да би усправили ове географско-економске недостатке, већина земаља се ослања на трговину, али и то зна да буде мач са двије оштрице. Многе земље су трговински веома зависне од једне земље-трговинског партнера, са увозом више од пола потребне хране.
Због тога је одржавање разноврсних трговинских мрежа између земаља и региона је кључно за будуће снабдијевање храном, наводи тим истраживача.
"Међународна трговина храном и сарадња су неопходне за здраву и одрживу исхрану. Међутим, велико ослањање на увоз из појединачних земаља може оставити нације рањивим" каже Јонас Штел, развојни економиста на Универзитету у Гетингену.
Изградња отпорних ланаца снабдијевања храном је императив за обезбјеђивање јавног здравља, закључује се у научном раду, објављеном у часопису Nature Food, преноси "24Седам".
