Дизање минималне плате на 1.000 КМ, које се у бруто износу диже за, заправо, 744 КМ више, изазвало је праву буру у ФБиХ.
Један од оних који су подржали овај закон био је и министар пољопривреде Кемал Хрњић (НиП) који је, међутим, признао да је један од директних разлога веће оптерећивање плаћа како би се напунили фондови.
"Готово 450 хиљада пензионера не смије бити доведено у питање у овој земљи. Ту сад имамо пет милијарди и 100 милиона КМ интервенција из буџета, да бисмо за 2024. годину исплатили пензије. Дакле, Фонду ПИО недостаје пола милијарде. Ко ће то уплатити ако послодавци не желе сарађивати с Владом", казао је Хрњић.
И заиста, демографски трендови у БиХ су забрињавајући. У нашој земљи одавно више људи умире него што се рађа, а када се томе дода чињеница да радно способни грађани у младим годинама селе, питање је да ли су пензиони системи у нашој земљи уопће одрживи.
У разговору за "Дневни аваз" економски аналитичар Фарук Хаџић каже како пројекције пензионог система у Федерацији БиХ показују да нас у наредним годинама очекују озбиљни изазови.
"Кључни проблем је растући број пензионера који значајно надмашује раст броја запослених, што доводи до све већег финансијског јаза између прикупљених доприноса и издатака за пензије, уз раст пензија постојећих пензионера. Према доступним подацима, разлика између прикупљених доприноса и издатака за пензије ће порасти с 528 милиона КМ у 2024. години на више од милијарду КМ у 2032. години, што указује да ово повећање од готово пола милијарде марака у мање од десет година значи дугорочну неодрживост тренутног модела. Истовремено, удио доприноса у укупним издацима за пензије ће пасти са 85 одсто на 80,57 одсто, што додатно потврђује све већи притисак на буџет ФБиХ", наводи Хаџић.
Хаџић истиче да, иако се доприноси по раднику повећавају по стабилној стопи од приближно три одсто годишње, то није довољно да амортизује раст издатака за пензије, који износи пет посто годишње због редовних усклађивања пензија и раста броја корисника.
"Ако не дође до хитних структурних реформи, очекује се да ће финансирање пензија постати готово неодрживо", сматра Хаџић.
Реформе су неопходне
Хаџић сматра да је сценарио краха пензионог система без реформи врло извјестан, а негативни фактори попут демографског пада, исељавања младих радника и економске стагнације могли би додатно погоршати ситуацију.
"Реформе су неопходне – од повећања запослености кроз активне мјере на тржишту рада и потицања приватних пензионих фондова, до прилагодбе стопе доприноса и креирања одрживог модела финансирања. Без тих мјера, пензиони систем би могао угрозити финансијску стабилност ФБиХ и сигурност будућих пензионера", сматра Хаџић.
