Дигитализација сектора осигурања од аутоодговорности, која је започела, донијеће многе бенефите осигуравајућим друштвима, али и грађанима/осигураницима. Транспарентност свих процеса издавања полиса избациће на површину сав муљ који 30 година тече тржиштем осигурања Републике Српске, каже Синиша Куртеш из Удружења друштава за осигурање Привредне коморе Републике Српске.
Куртеш, који је и предсједник Управног одбора Еурос осигурања, у интервјуу за Блоомберг Адрију говорио је о стању на тржишту осигурања, предстојећој дигитализацији сектора, бенефитима које она доноси за друштва и за осигуранике и колико ће све то да кошта.
Раст премије у свим врстама осигурања евидентан је у посљедњих 10 година. А Куртеш каже да је, на примјер, укупна премија 2014. године износила око 171 милион марака, а у 2023. години је достигла 320 милиона марака.
"У периоду од јануара до августа ове године премија износи 240 милиона марака, тако да се може прогнозирати да ћемо до краја године премашити износ прошлогодишње премије. Сваке године биљежимо раст корисника/осигураника од пет до седам одсто. Тржиште расте у свим врстама осигурања. Идуће године очекујемо значајнија побољшања у раду свих друштава и прве ефекте дигитализације сектора осигурања“, каже Куртеш.
Куртеш каже да је на првој стручној конференцији Дани осигурања Републике Српске сектор осигурања показао да жели да иде у процес дигитализације осигурања од аутоодговорности јер ова врста осигурања није доживјела никакве промјене у посљедњих 30 година.
"Сваки аспект живота је на неки начин доживио промјене, а једино регистрацију возила обављамо као и прије три деценије. Људима треба слободан дан да би отишли на технички преглед, у банку да уплате силне дажбине, у МУП да региструју возило. На свим тим локацијама дочекају вас огромни редови. Желимо то да промијенимо. Србија има један од најбољих информационих система у регији и преко Удружења осигуравача Србије је извршена потпуна дигитализација обавезног осигурања од аутоодговорности. Став већине друштава јесте да идемо по узору на њих и користимо исти софтвер и сада смо коначно започели тај процес“, додао је он.
Процес договарања јесте текао двије године, каже он, али на крају се дошло до циља и Заштитни фонд Републике Српске, којем је додијељена надлежност дигитализације, имплементираће тај посао.
"Удружење осигуравача Србије има рок од 90 радних дана да прилагоди софтвер нашим законским рјешењима и специфичностима. Након тога ће друштва моћи да се повезују и размјењују податке, односно софтвер ће моћи да прикупља податке у реалном времену и у складу са законима у БиХ. Рок од 90 радних дана тече од 16. септембра, када је прихваћена понуда Удружења осигуравача Србије. Ми се надамо да би примјена могла почети од почетка 2025. године, иако нам је законски рок да имплементирамо све до маја идуће године. Даћемо све од себе да то буде што прије, јер нам је свима то у интересу“, рекао је Куртеш.
Крај фалсификованим полисама и уплатницама, као и нелегалним агентима
Говорећи о бенефитима дигитализације за осигуравајућа друштва и за грађане Куртеш каже да ће првенствено бити транспарентан процес издавања полиса од аутоодговорности, што значи да ће све заинтересоване институције моћи видјети ко и на који начин преузима ризике.
"На овај начин ће се умногоме смањити малверзације да рецимо један преузимач ризика или заступник ради за пет друштава. Надаље, примјена бонус/малус система ће бити вјеродостојнија и неће се више појављивати фалсификоване полисе као што се то данас дешава. Често имамо акције МУП-а које откривају такве случајеве. Повезаћемо се са свим институцијама као што су Пореска управа, МУП те ће се смањити папирологија везана за регистрацију возила“, напомиње Куртеш.
Куртеш каже да ће транспарентност свих процеса издавања полиса за осигурање од аутоодговорности избацити на површину сав муљ који 30 година тече тржиштем осигурања Републике Српске, све легалне и нелегалне продавце, преузимаче ризика и видјеће се гдје друштва издају полисе.
"Имаћемо јасну слику шта се дешава, сваки агент имаће картицу, дигитални запис. Неће моћи да издаје полису без картице, а да би добио картицу мора га друштво евидентирати као свог запосленог и на којем мјесту ради. Сад се дешава да је један човјек пријављен по сат времена у пет друштава, уради 20 полиса за сат, што је немогуће и значи да има армију преузимача ризика иза себе који нису видљиви у систему. Преузимају се ризици на нелегалан и нејасан начин 30 година и нама треба алат, с софтвер је тај алат, да све видимо у свакој секунди. И онда ћемо моћи да сједнемо и рјешавамо нагомилане проблеме“, додао је.
Такође, напомиње Куртеш, данас немамо видљиво у реалном времену да ли су уплаћене дажбине према држави, дешава се да се праве лажни печати банака и да се прилажу лажне уплатнице, овим ће се то избјећи јер ће службеник МУП-а видјети у систему да ли је све плаћено.
Провјера историје возила биће могућа за седам година уназад
С обзиром на то да ћемо бити увезани с другим институцијама, каже, неће бити потребно да грађанин носи уплатнице у МУП као доказ да је платио полису и дажбине. "Службеник у МУП-у видјеће да ли је осигураник све урадио и платио потребне трошкове. Банално, али вриједно за истаћи је да ће грађани регистрацију моћи да плате картицом. Данас све можете платити картицом, али не и регистрацију возила, то је заиста апсурд“, рекао је Куртеш.
Поред тога, додаје, дигитализацијом добијамо један јавни портал који ће бити на сајту Заштитног фонда и гдје ће грађани моћи у реалном времену да виде код кога је осигуран осигураник који им је направио штету.
"Моћи ће да виде историјат возила, када је увезено и први пут регистровано, колико је власника промијенило. То ће омогућити додатну сигурност грађанима када купују аутомобил, да провјере стање возила и да ли је учествовало у саобраћајним несрећама. Током процеса дигитализације биће креирана база података која ће обухватити период од прије седам година до данас, историју за аутомобиле. То је велика количина података и озбиљан софтвер који се показао јако корисним. Такође, дигитализација ће грађанима омогућити да записнике о саобраћајним незгодама добију доста брже, што ће убрзати процес исплате штета“, појашњава Куртеш.
Регистрација ће због трошкова дигитализације да поскупи а Куртеш каже да је Управни одбор Агенције за осигурање Републике Српске донио одлуку о повећању накнаде од 1,5 одсто у односу на просјечну премију.
"То је око неких 4,5 КМ на годишњем нивоу по полиси. Значи, за тај износ ће порасти цијена регистрације, али то почиње тек када почне дигитализација, не одмах. Морам напоменути да је посљедњих 20 година цијена полисе осигурања од аутоодговорности повећана за само седам одсто кумулативно. Сви смо свјесни колика је цијена одређеног аутомобилског дијела била 2004. године, а колика је данас. Дошло је до великог повећања цијена резервних дијелова послије короне, као и повећања цијене норма сата по сервисима, кумулативно је раст трошкова преко 30 одсто. Агенција је из тих разлога прошле године повећала премију за 18 одсто“, додаје Куртеш.
Када говоримо о аутоодговорности, чињеница је да постоје нелегални попусти које дају одређена друштва, а говорећи о рјешењу тог проблема Куртеш каже да постоје тзв. вантарифна давања, она се дају незаконито, али друштва су у циљу опстанка и јаке конкуренције повремено принуђена на та давања.
"Та вантарифна давања или попусти на годишњем нивоу су, процјењује се, око 60 милиона марака. Ми желимо кроз ову дигитализацију да тих 60 милиона остане у друштвима за осигурање како бисмо даље могли да их улажемо у велике државне пројекте, инфраструктурне или друге. То је такође један од бенефита за осигуравајућа друштва. Заинтересоване институције Републике Српске моћи ће јасније да сагледају ко како ради, ко даје нелегалне попусте који извуку 60 милиона годишње из сектора“, појаснио је.
Правилник о регистрацији возила, који је прошле године оборен на нивоу институција БиХ, предвиђао је да се регистрација завршава на техничком прегледу, каже Куртеш.
"То би било корисно, био би растерећен МУП, али правилник је оборен и колико знам није поново покренута процедура доношења“, додао је он.
Све се више потенцира потреба и све је заступљенија примјена ЕСГ стандарда, а говорећи да ли је то изазов за сектор осигурања Куртеш каже да ће управо тој теми посветити значајну пажњу на стручној конференцији Дани осигурања Републике Српске (ДОРС 2024), која се одржава 22. и 23. октобра у Бањалуци.
"Окупићемо водеће стручњаке из осигурања и повезаних индустрија, а фокус ће бити на изазовима с којима се осигуравајуће куће сусрећу, као и на иновацијама и технолошком напретку. Сагледаћемо стање на тржишту осигурања, регулаторни оквир и потребу његовог прилагођавања, а један од панела посвећен је и стању и перспективама примјене ЕСГ критеријума на тржишту осигурања, као и других међународних стандарда важних за сектор“, закључио је Куртеш.
