Упркос томе што европски извјештај о саобраћајној незгоди представља брже рјешење за возаче након удеса, стручњаци упозоравају да његова примјена у Републици Српској може значити губитак права на пуни износ накнаде штете због законског ограничења од 500 КМ.
Наиме, према законским одредбама образац европског извјештаја о саобраћајној незгоди може бити кориштен у поступку рјешавања одштетног захтјева као доказ удеса и то у случају мање материјалне штете под условом да је уредно попуњен, те уз приложене фотографије оштећења на аутомобилу и мјеста догађаја.
Због поједностављења процедуре и убрзања наплате штете возачи су неријетко прибјегавали попуњавању европског извјештаја, али се много пута десило да је штета већа од предвиђених 500 марака због чега су возачи тужили и осигуравајуће куће захтијевајући већи износ новца.
Међутим, тачку на ту праксу ставио је почетком године Врховни суд Републике Српске према чијој пресуди се под мањом материјалном штетом сматра износ који не прелази 500 марака.
Директор бањалучке агенције "Наплата одштета" Тања Суботић Дошен апеловала је на возаче да не прибјегавају европском извјештају те да, без обзира на околности и штету која им се чини мала, позову полицију и захтијевају службени записник.
"Аутомобили, дијелови и услуге мајстора су данас знатно скупљи него прије неколико година, тако да тај лимит од 500 КМ више не одговара реалним трошковима и практично ниједна поправка се не може завршити у тим оквирима“, каже Суботић Дошен.
Према њеним ријечима, возачи у Српској су у неравноправном положају у односу на осигуранике у ФБиХ, гдје се европски извјештај прихвата као основ за исплату пуне материјалне штете, без обзира на њен износ.
"Таква је пракса и у региону. Апсолутно нигдје не постоји ограничење исплате по основу европског извјештаја. Ако су учесници у незгоди сагласни, потпишу извјештај, приложе фотографије и опис догађаја, штета би требало да се надокнади без лимита. Појам 'мања материјална штета' из законске регулативе треба уклонити, односно оставити само материјална штета. Чак и да се тај лимит помјери на 1.000 или 2.000 КМ, проблем ће бити исти“, тврди Суботић Дошен.
Представници осигуравајућих друштава тврде да јасна правила и ограничења штите и осигуранике и осигурања од злоупотреба.
Предсједник Скупштине удружења друштава за осигурање Привредне коморе Српске Бојан Поповић за "Глас" каже да су осигуравајуће куће дуго путем судова водиле борбу да се закон примјењује како је и прописан.
"Ми желимо да адекватно обештетимо осигуранике, а дешавало се да се након потписивања европског извјештаја појаве додатни трошкови, који нису били евидентирани у датом моменту. Имали смо случајеве да клијенти достављају додатне рачуне за дијелове и поправке који нису били наведени у оригиналном извјештају. Овакве ситуације отежавају исплату и доводе у питање валидност самог поступка“, истиче Поповић.
Он такође савјетује возаче да позову и сачекају долазак полиције, јер ће тиме избјећи потенцијалне проблеме у процесу накнаде штете.
"Боље је изгубити сат времена на чекање полиције, и неколико дана на записник, него остати без адекватне одштете. Данас се полицијски записници завршавају знатно брже него раније“, додао је Поповић.
Раст броја захтјева
Бојан Поповић каже да се из године у годину број захтјева за одштете од аутоодговорности повећава.
"У овој години тај раст је око 13 одсто у односу на лани. Број возила на нашим путевима се стално повећава, тако да је раст броја одштетних захтјева логичан слијед“, казао је Поповић.
