Девизне резерве Централне банке БиХ на крају прошле године биле су тешке 17,64 милијарде марака и веће су за 1,35 милијарди на годишњем нивоу, што према ријечима стручњака представља озбиљан раст усљед значајнијег прилива страног капитала било кроз директне инвестиције или задуживање на ино-тржишту.
Подаци Централне банке показују да је остварени раст на годишњем нивоу, посматрано у процентима, износио 8,3 одсто, а само годину раније девизне резерве су увећане за свега 1,4 одсто.
Из ове институције јуче су саопштили да су девизне резерве на крају децембра 2024. године у односу на мјесец раније повећане за 430 милиона марака.
Укупни кредити домаћим секторима на крају децембра 2024. године износили су 25,83 милијарде КМ, а у односу на новембар исте године забиљежено је повећање задужења од 250,9 милиона КМ или један одсто.
Годишња стопа раста укупних кредита у децембру прошле године износила је 9,8 одсто, номинално 2,3 милијарде КМ.
- Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 1,09 милијарди КМ или 9,3 одсто, приватних предузећа за 881 милион КМ или девет процената, владиних институција за 182,1 милиона или 16,4 одсто, нефинансијских јавних предузећа за 79,7 милиона или 12,9 одсто, те осталих домаћих сектора за 65,3 милиона марака или 26,9 процената - наведено је у документу о монетарним кретањима у децембру прошле године који је сачинила Централна банка БиХ.
Професор на Економском факултету Универзитета у Бањалуци Драган Глигорић изненађен је високим процентом раста девизних резерви Централне банке БиХ који, како појашњава, може бити посљедица неколико фактора.
- Раст девизних резерви може бити посљедица смањења дефицита текућег биланса или значајнијег прилива капитала. Шта је од та два фактора примарно узроковало толики раст девизних резерви, не могу са сигурношћу рећи, али је примјетно да у посљедњих десетак година девизне резерве Централне банке БиХ расту. Тај раст је свакако позитиван имајући у виду да су девизне резерве гарант стабилности конвертибилне марке и гарант ино-повјериоцима да ће дугови према иностранству бити уредно сервисирани - појаснио је Глигорић. за Глас Српске.
Он је истакао да на раст девизних резерви директно утиче прилив страних инвестиција, било у форми директних инвестиција или у форми задуживања.
- БиХ је земља која се задужује на ино-тржишту па раст девизних резерви може бити посљедица већег кредитирања јер банке пласирају новац из домаћих депозита, али и по основу задуживања у иностранству. Раст је свакако и посљедица политике монетарног лабављења од стране Европске централне банке - казао је Глигорић.
Разлоге за повећано кредитирање види у расту инфлације и вишим цијенама.
- Раст цијена повећава тражњу за новцем, што доводи до раста кредитирања, баш као и већа економска активност. У случају раста цијена фирмама треба више новца за финансирање трајних обртних средстава, док домаћинствима треба више новца за финансирање свакодневне потрошње или за инвестиције. Није иста тражња за кредитима када је цијена квадрата некретнине 2.500 или 3.500 КМ - казао је Глигорић.
ДЕПОЗИТИ
Укупни депозити домаћих сектора на крају децембра 2024. године износили су 33,87 милијарди КМ, са годишњом стопом раста од 8,8 одсто, што је у апсолутном износу 2,74 милијарде КМ.
- Раст депозита на годишњем нивоу регистрован је у секторима становништва, приватних предузећа, нефинансијских јавних предузећа и осталих домаћих сектора, док је код владиних институција забиљежено смањење депозита за 3,5 одсто - показују подаци Централне банке БиХ.
.webp)
