Према подацима Интерконтиненталне берзе (ИЦЕ) цијена референтне нафте "брент" у уторак је достигла максимум од 89 долара за барел, приближавајући се нивоима посљедњи пут виђеним у јуну 2022. Стручњаци објашњавају овај скок израелским ваздушним нападом на ирански конзулат у Дамаску и пријетњом Техерана одмаздом.
Фјучерси "брента" су од понедјељка порасли за скоро два одсто на 89,060 долара по барелу. Амерички референтни индекс ВТЕ (Вест Тексас интермидијејт) премашио је 85 долара.
Иран – велики произвођач нафте – запријетио је Израелу "оштрим" одговором након што је у нападу на ирански дипломатски комплекс у Дамаску убијено седам војних савјетника, укључујући три виша команданта.
Израел је више пута гађао иранска постројења у Сирији, због наводне подршке Техерана палестинској групи Хамас у Гази. Иако Израел није коментарисао најновији удар, "Њујорк тајмс" је цитирао четири неименована израелска званичника који су признали да Израел стоји иза тога.
Цијене нафте су порасле посљедњих мјесеци због страха да би рат у Појасу Газе могао да се прошири на Блиски исток. Регион је водећи снабдијевач енергентима и важна рута за транспорт нафте. Средином марта, цијена "брента" се попела на 85 долара по барелу пошто су јеменски Хути појачали нападе на бродове у Црвеном мору.
Према пројекцији "Блумберга", цијене нафте могле би да достигну 150 долара по барелу ако се Иран придружи сукобу.
Према подацима ИЦЕ, "брент" је посљедњи пут трговао изнад тренутног нивоа у јуну 2022. (98,460 долара по барелу 28. јуна), током раних фаза кампање санкција Запада против Русије, великог извозника нафте, због сукоба у Украјини.
Скок цијена сирове нафте је такође подстакнут смањењем производње ОПЕК+, економским растом Кине и очекивањима глобалног дефицита ове године.
