- Остварена сума цијена (новчана вриједност) у датим уговорима износи 562.468.965,4 КМ те је за око 35 милиона конвертибилних марака мања од укупног збира цијена непокретности регистрованих у истом периоду 2023. године - наводи се у саопштењу.

Обим тржишта непокретности смањен је за око 16 одсто, а сума цијена смањена за око шест одсто у односу на исти период прошле године.

Највише прометованих непокретности забиљежено је у Бањалуци и Бијељини, а број прометованих непокретности и број уговора значајније не одступа од првог полугодишта прошле године.

Цијена најскупљег стана у Републици Српској у првој половини ове године износила је 507.110 КМ и евидентирана је у граду Бањалука.

Површина стана износи 133,45 м2 и налази се у објекту изграђеном 2024. године. Уз стан је прометована и помоћна просторија (подрум, остава), при чему укупна остварена цијена у уговору износи 511.840 KM.

Анализирајући податке који су јавно доступни у Регистру цијена непокретности цијена најскупље прометоване куће износи 550.000 КМ и евидентирана је у граду Лакташи. Корисна површина куће износи 341 м2, са земљиштeм уз објекат површине 7.216 м2 , а изграђена је 2001. године.

Цијена најскупљег прометованог пословног објекта износи 1.521.000 КМ и евидентирана је у граду Бањалука. Корисна површина објекта износи 359,3 м2 , а површина земљишта уз објекат 463 м2 и саграђен је 2020. године.

- Цијена најскупљег прометованог пословног простора износи 2.340.000 KM и евидентирана је у граду Источно Сарајево. Површина пословног простора износи 724,39 м2 и налази се у објекту изграђеном 2022. године.  Цијена најскупље прометованe гараже у објекту (са три паркинг мјеста) износи 68.746 КМ и евидентирана је у граду Бањалука - истиче се у саопштењу.

Површина гараже износи 55,7 м2 и налази се у објекту изграђеном 2014. године.

Цијена најскупљег прометованог гаражног мјеста у објекту износи 50.000 КМ и евидентирана је у граду Бања Лука. Површина гаражног мјеста износи 12 м2 и налази се у објекту изграђеном 2021. године.

Цијeна најскупљег прометованог грађевинског земљишта је евидентирана у граду Бања Лука и износи 4.300.000 КМ за површину земљишта од 4.748 м2 . Цијена најскупљег прометованог пољопривредног земљишта је евидентирана у општини Шамац и износи 90 000 КМ за површину земљишта од 43.886 м2 (4,4 ha).

- Од укупног броја непокретности које су унијете у Регистар цијена непокретности, а које се налазе у оквиру купопродајних уговора који су склопљени у периоду 1.1.2024 - 30.6.2024. године највише се прометовало пољопривредно земљиште (њиве, ливаде и вртови) у односу на укупан број прометованих непокретности, за разлику од истог периода прошле године када се највише прометовало грађевинско земљиште - наводи се.

Посматрајући укупне цијене непокретности у купопродајним уговорима који су склопљени  током ове године највише новца за непокретности потрошено је у Бањалуци, Бијељини, Источном Новом Сарајеву, Источној Илиџи, Лакташима, Палама, Добоју и Требињу.

Од оснивања Регистра цијена непокретности 1.1.2017. године до 30.6.2024. године забиљежен је промет непокретности вриједности од око шест милијарди конвертибилних марака.

РУГИПП од почетка 2017. године на територији цијеле Републике Српске евидентира све купопродајне уговоре на основу којих се врши промет и књижење непокретности. Лични подаци из купопродајних уговора су заштићени у складу са Законом о заштити личних података, док су подаци који се односе на цијену, површину, приближну локацију и врсту непокретности  јавно доступни на званичној интернет страници РУГИПП-а.

На истој страници могуће је погледати детаље годишњег и полугодишњег извјештаја Регистра цијена непокретности.

Основни циљ успостављања и вођења Регистра цијена непокретности је планско праћење цијена и анализа тржишта непокретности, а како би сви актери, те страни инвеститори на тржишту непокретности Републике Српске имали лако доступне податке о цијенама и другим карактеристикама непокретности на различитим локацијама и временским периодима.

- Транспарентност и доступност података Регистра цијена непокретности пружа могућност развоја тржишта непокретности, те формирање реалних цијена на основу закона понуде и потражње. РУГИПП редовно информише јавност о кретању цијена на тржишту непокретности путем Годишњих извјештаја из Регистра цијена непокретности.

Међутим, због повећаног интересовања медија, грађана, привредних и пословних субјеката за поузданим подацима са тржишта непокретности РУГИПП је израдила Полугодишњи извјештај о стању тржишта непокретности како би се добила јасна слика о тржишту непокретности у наведеном периоду.

Пратите нас и путем Вибера