Отац Рафаило Бољевић је игуман манастира Подмаине у Будви. Тамо држи духовне вечери и предавања која путем интернета прати десетине хиљада верника. Једном приликом, отац је говорио и о вечној теми – зашто се добрим људима дешавају лоше ствари?
Многи људи се питају да ли је у реду да се у животу муче они који су поштени, не варају, не краду, узорни су у сваком смислу, док уживају неке особе које лажу, краду, улазе у пороке и одричу се вјере. О овоме је говорио и отац Рафаило.
Гријех се не чисти без невоље
"Праведницима се невоље дају да још више узнапредују, а грешницима се невоље дају ради очишћења. Гријех се не чисти без невоље,“ каже отац Рафаило.
"Исповијест је више буђење свијести да смо погријешили и да тражимо помоћ и опроштај. У тајни исповијести покајнику се даје снага, тј. опроштај у виду залога и снага да издржи епитимију, не можда конкретно изречену, али сигурно ће Богом бити дата да истрпи до краја. То је покајање. И та невоља, она није само пожељна, него спасоносна", каже отац Рафаило, преноси "На жена".
Отац Рафаило каже да има разлике када Бог да муку праведнику и када је да грешнику.
"Мука праведника подстиче и још више прославља, а кад је човјек ’поган’, онда му се дају посебна искушења која треба да сломе његову гордост. Обично су јако тешка, напорна и не може нико да ти помогне јер их је Бог допустио. Ни светац". каже и додаје:
"Џабе се ’поган’ човјек моли, мора да ћути и трпи. Обично та епитимија траје док се дух не скрши, гордост потпуно не разнесе и док човјек не зајауче, али молитвено, да му се са јауком и молитва чује. То је тежак процес, тешка терапија, али је спасоносна. Свака друга варијанта не доводи до спасења. Али ако човјек пређе границу и уђе у зону духовно мртвих, неспособних за покајање (то не мјери човјек него Бог), он дигне руке од таквог човјека, па се у народу каже: Од њега је и Бог дигао руке".
