Помјерање часовника уназад и унапријед (зимско и љетње рачунање времена) може имати утицаја на организам, казаљке ћемо помјерати у ноћи узмеђу 29. и 30. марта, када ћемо у два часа послије поноћи сат помјерити унапријед, на три часа. Током првих дана код осјетљивих људи могу се јавити одређене тегобе попут умора, поспаности, малаксалости, па до кардиоваскуларних проблема. То се може приписати стресу који настаје због нагле промјене у ритму спавања и буђења, као и смањеној количини сна.
Поред тога, поремећај у сну може утицати на ментално здравље, изазивајући повећање стреса. Недостатак сна такође смањује способност концентрације, што може негативно утицати на свакодневне активности.
Највећи изазов који се јавља након помјерања сата је прилагођавање унутрашњем биолошком сату. Овај ритам регулише многе физиолошке процесе, попут спавања, температуре тијела и метаболизма, и усклађен је са дневним свјетлом. Нагла промјена у времену може пореметити овај ритам, што често доводи до несанице, умора и смањене концентрације.
Иако помјерање сата може највише утицати на метеоропате и хроничне болеснике, нема сумње да и они који су потпуно здрави, могу осјетити ову промјену, о чему је већ за Телеграф.рс говорила др Бисерка Обрадовић.
- Када говоримо о умору који је проузрокован помјерањем часовника, он траје свега пар дана, највише седам, а метеоропате и хронични болесници га могу осјећати и дуже. Потребно је да се добро наспавамо, квалитетан сан је кључ имунитета који проузрокује умор, расијаност, главобољу уколико га не искористимо. Зато је најбоље да се легне око једанаест сати увече, ако није неопходно не треба остајати послије један или два сата ујутру. Такође је потребно и уносити доста течности, витамина и минерала како би брже навикли на прољеће и све оно што доноси са собом, истакла је др Обрадовић.
Прољећни умор
Замор, пад енергије, безвољност карактеристични су осјећаји у овом периоду године, што се приписује такозваном прољећном умору због чега је важна физичка активност.
- Физичка активност је јако битна, послије зиме у којој смо конзумирали јаку храну која је пуна угљених хидрата додали смо и неки килограм више, зато се морамо покренути. Наравно, то значи да будемо физички активни, али без претјераног форсирања, колико год ко може. Осим тога што смо мање боравили на отвореном током зимског периода, навикли смо се и на зимске хормоне. Тада се лучио више мелатонин хормон сна, а сада ће доћи до повећања серотонина хормона среће, због све већег броја сунчаних периода током дана, истакла је саговорница.
Припремите организам
Како би се олакшао процес прилагођавања, стручњаци препоручују неколико савјета. Важно је постепено мијењати навике, и то неколико дана прије помјерања сата, како би организам имао времена да се припреми за промјене. То укључује помјерање времена за одлазак на спавање и буђење за 15 до 20 минута сваки дан. Такође, важно је излагање природном свјетлу одмах након буђења, што помаже усклађивању биолошког ритма са спољним свјетлом.
Такође, препоручује се да сваке ноћи спавате од седам до осам сати како би ваш организам успио што лакше да се избори са изазовима.
