Длијето, турпија и комад дрвета - тако Марко Врховац из Пакленице код Добоја, ствара умјетност већ више од тридесет година. Прву ручно израђену плоску направио је још у средњој школи са мотивима Петра Петровић Његоша и Светог Јована.
- То сам направио свом тетку Сави покојном, он ми је то рекао и да с једне стране исцртам Његоша, а са друге стране да напишем Крсна слава Свети Јован Крститељ и он је из ове плоске служио пиће за славу - каже Марко Врховац.
У Добоју није било средње школе за столара, па се школовао за обраду метала. У тој струци зарадио је и пензију, али у срце му је, ипак, остало урезано дрво. Каже да је таленат за обраду дрвета у његовој породици генерацијама - тиме су се бавили и отац и дјед. Симболично, седам деценија стару очеву кућу претворио је у радионицу
Спретном столару и дрводјељи за руком полази да направи све што замисли. Људи препознају његов рад и прави по наруџби. Купаца, каже, увијек има, али наглашава да новац није најважнији. Најбитнија је, каже, љубав коју оставља у сваком комаду дрвета.
- Мораш се чувати, Богу хвала још су ми здрави прсти, мало је ко од столара да није оштећен, али све то мораш пажњом и са љубављу урадити то дрво и полагано. Не треба журити да зарадиш, него полако - додаје Врховац.
Врховац је данас једини у селу који се бави традиционалном обрадом дрвета. Некада је, каже у Пакленици, било више од 30 мајстора.
Млади не желе да буду занатлије, раде на мјестима гдје је лакше доћи до новца. Ипак, кад неко жели уникатан предмет првокласног квалитета, потражиће занатлију који може са својих 10 прстију да направи магију.
