На Војномедицинској академији у Београду данас је у 88. години живота преминуо генерал-потпуковник Војске Републике Српске Грујо Борић.
Мјесто и вријеме сахране биће накнадно одређени.
Генерал-потпуковник Борић рођен је 12. јула 1938. године у селу Дервента, општина Власеница.
Послије мале матуре, коју је завршио 1949. и гимназије коју је завршио 1953. године, уписао је подофицирску школу, смјер артиљерија, коју је завршио у Задру 1956. године. Војну академију Копнене војске, смјер артиљерија, завршио је у Београду 1962. године, артиљеријску школу за усавршавање официра 1964, Командно-штабну академију 1976. и Школу народне одбране 1981. године.
Унапређен је у чин водника 1956. године, произведен у чин потпоручника 1962. године, унапређен у чин поручника 1965, капетана 1968, капетана прве класе 1970. (ванредно), мајора 1975, потпуковника 1979, пуковника 1984, генерал-мајора 1993. и генерал-потпуковника 3. фебруара 1997. године.
У току професионалне службе у Југословенској народној армији службовао је у гарнизонима Марибор, Цеље, Пула, Вировитица, Нова Градишка, Крижевци, Петриња, Карловац, Загреб и Бихаћ, којом приликом је обављао дужности на свим нивоима командовања, од командира одељења, вода, артиљеријске батерије и дивизиона, начелника штаба и команданта артиљеријске бригаде, начелника штаба и команданта дивизије, начелника Штаба Команде одбране града Загреба, помоћника команданта корпуса за позадину, начелника штаба корпуса.
У Војсци Републике Српске био је од 15. маја 1992. године. На дужности команданта Другог крајишког корпуса био је од дана формирања, 25. маја 1992. године до новембра 1994. године, када одлази на дужност команданта Центра војних школа Војске Републике Српске.
Послије рата је обављао дужност замјеника министра одбране Републике Српске, од 1998. до 2000. године. Пензионисан је 31. јула 1998. године.
Током службе у ЈНА одликован је Медаљом за војне заслуге, Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом народне армије са сребрном звијездом, Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом народне армије са златном звијездом Орденом за храброст, а у Војсци Републике Српске Карађорђевом звијездом првог реда.
Своје богато искуство, стечено дугогодишњом службом на најодговорнијим дужностима у јединицама бивше војске, генерал Борић је успјешно примијенио и уградио у процес формирања Корпуса и употребе новоформираних јединица у првим борбеним операцијама.
У условима немогућности ослонца на институције државе која је и сама била у процесу формирања, када није било проглашено ратно стање, због чега ни постојеће могућности државе нису биле у функцији рата, тј. одбране територије и заштите становништва, ситуација је била изузетно сложена. Од првих дана након окупљања и формирања Команде Корпуса требало је извршавати сложене задатке на организовању новоформираних јединица Корпуса и њиховој борбеној употреби још док су у процесу формирања. Генерал Борић је био на челу тима који је успјешно извршио овај задатак.
Генерал Грујо Борић био је цијењен и поштован командант. Предводио је Корпус и у побједама на Јајцу и Бихаћу, и у поразима, на Купресу, када је личним присуством покушао помоћи у безизгледној борби против надмоћнијег непријатеља и примио на себе терет пораза. Супротно наређењу Главног штаба да се Купрес брани по сваку цијену, одобрио је повлачење на наредне положаје.
- Урадио сам то да бих сачувао људство од даљих губитака. Размишљајући данас о томе, поново бих поступио исто - рекао је једном приликом послије рата.
Како у рату, тако и у миру, генерал Грујо Борић је радо виђен и поштован међу колегама као и међу бившим потчињеним старјешинама и војницима, својим саборцима.
(РТРС)
