Велика субота посвећена је успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Дио је Страсне седмице и увод у Васкршње празнике.
Велику суботу вјерници обиљежавају у молитви и тишини, у црквама, цјеливајући плаштаницу на симболичном Христовом гробу.
На овај дан дошао је крај старом вијеку и отпочео нови вијек у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.
Сваке године на Велику суботу, на дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, пред Васкрс, одржава се церемонија старија од 12 вијекова.
У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вијековима јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свијеће окупљених вјерника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.
Обичаји и вјеровања
У кућама се завршавају неопходни послови око дочека великог празника.
Спрема се и чисти кућа, припрема одјећа. Ко није обојио јаја и то ујутру завршава, прије изласка сунца.
У појединим земље мијеси се колач васкршњак.
И даље се строго пости, на води. Прописано је сухоједење, односно не једе се кувана храна.
Најраширенији назив за данашњи празник је Велика субота, али се у неким крајевима овај дан зове и Страшна субота, Завалита субота, Црвена субота и Дугачка субота. Сви ови називи подсјећају на дуге Христове мука на распећу.
Стари вјерују да се због тога на данашњи дан обавезно треба учинити неко добро дјело или удијелити милостиња сиромашнима. Вјерује се да ће се то вишеструко вратити доброчинитељу.
На Велику суботу се не ради у пољу и не раде се никакви ручни радови.
