Сутра православни вјерници обиљежавају Велику суботу, други дан Христове жалости и дан који у народу носи још и назив Страшна субота. Ово је дан када је, према предању, Исус Христос сишао у Хад да проповиједа Јеванђеље душама преминулих.
Велика субота је посљедњи дан Страсне недјеље, периода патње, распећа и смрти, и обиљежава се у тишини, молитви и ишчекивању Васкрса. Вјерници посјећују храмове, цјеливају Плаштаницу - платно које симболизује Христов гроб, и припремају се за поноћну Васкршњу литургију, којом почиње најрадоснији хришћански празник - Васкрс.
Обичаји и вјеровања на Велику суботу
Велика субота је дан посљедњих припрема пред празник - спрема се кућа, припрема празнична трпеза, а у неким крајевима тада се фарбају јаја, углавном у црвену боју.
У Хомољу се, на примјер, мијеси васкршњак - колач са босиљком, док се у Банату праве посебни колачи који се потом носе на гробље.
Народно вјеровање каже да би свако требало да учини неко добро дјело на Велику суботу, како би му година која долази донијела мир и благостање.
Шта не би требало радити на овај дан:
Не веселите се, већ дан проведите у тишини и молитви.
Не радите физичке послове по башти или пољу.
Не шијте, не крпите и не радите ручне радове.
Не започињите никакве нове послове.
Кућу треба очистити ујутру - јер се вјерује да у чисту кућу улази васкршња радост.
Увече, уочи самог празника, вјерници посте строже него иначе - једе се само хљеб и пије вода.
Велика субота нас позива на молитву, смиреност и милосрђе, али и на унутрашњу припрему за свјетлост и радост Васкрса која долази чим откуца поноћ.
(Нај Жена)
.webp)
