Да ли се каже Ускрс или Васкрс? Ово је питање које се често поставља током једног од најважнијих хришћанских празника. Теолог Небојша Лазић за Телеграф коначно је одгонетнуо ову вјечиту дилему и објаснио које би то обичаје требало да испоштујемо током надолазећих дана.
Како на почетку објашњава теолог Лазић, у народу се често користи израз "Ускрс", иако патријарси у својим посланицама наводе "Васкршња посланица".
"Иако је 'Васкрсење' преферирани православни термин, оба израза имају своје мјесто у нашем језику. Лингвистички гледано, оба термина су у реду. 'Васкрс' потиче из српскословенског језика, који је преовладавао у Србији до средине 18. вијека. Насупрот томе, 'Воскресеније' представља руски облик, заснован на старословенском, који се данас користи у Српској цркви. Током времена, Срби су замијенили српскословенски језик руским црквеним језиком, што је утицало на изговор и употребу термина", објашњава детаљно теолог за Телеграф.
Српски народни језик задржао је, прича теолог даље, старо име "Васкрс", али је оно такође претрпјело промјене, прилагођавајући се говору народа.
"У црквеној пракси, међутим, званични облик остаје 'ВА-скрс', а у календару можемо видјети формулацију 'ВА-скрсење Господа Исуса Христа'. Црквени изрази, попут 'ВА-знесење' или 'ВА-ведење', показују како се традиција очувала у свијести вјерника", говори још теолог и разјашњава дугогодишњу лингвистичку недоумицу код Срба.
