Српска православна црква у четвртак слави Вазнесење Господње или Спасовдан, који је и слава појединих градова, а у многим мјестима је и завјетина - празник цијелог насеља.
Овај празник пада 40 дана након васкрсења Христовог.
Спасовдан увијек пада у четвртак шесте недјеље послије Васкрса и један је од 10 празника посвећених Христу. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о царству божијем и пошто им је заповиједио да се не удаљавају од Јерусалима него да чекају обећање Светог духа, Господ је извео своје ученике до Витаније, подигао своје руке, благословио их и узнио се на небо. Тога дана Христос им је рекао:
"Идите по свем свијету и проповиједајте Јеванђеље сваком створењу. Ко повјерује и крсти се, биће спасен, а ко не повјерује биће осуђен.“
Да би у томе успјели, Христос им је обећао Духа утјешитеља и заповиједио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли да пренесу Христову вјеру у свијет и тиме људе спасавају у вјери - одатле назив Спасовдан.
Као што се у Јерусалиму четрдесет дана послије Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у Српској православној цркви организује Спасовданска литија. Спасовдан као крсну славу прославља и велики број православних вјерника.
На Спасовдан не би требало обављати тешке послове
На Спасовдан се не ради никакав тежак посао, пошто је велики празник који, према вјеровању, може да спаси кућу од невоље, а дјецу од болести. Поштован је веома и у предхришћанском времену, а традиционално је изузетно цијењен и поштован у доба цара Душана. Сматра се да није случајно што је чувени Душанов законик обнародован 1349. на Спасовдан, а на исти празник и допуњен 1354. године.
Према народном предању, тог дана се спасио Бог од рђавих људи и отишао - вазнио се - на небо, а остала је и прича да је Бог побјегао на небо од злих и неваљалих људи. Ово је веома срећан дан, када све ваља започињати.
Од давнина је Спасовдан, као дубоко укоријењена светковина у народу, прољећни празник сточара и земљорадника. Сматра се веома срећним варовним даном када све ваља започињати и зато се зове још Спасовље.
Обичаји на Спасовдан
Прије зоре, на Спасовдан Крстоноше походе записе - освештана стабла, најчешће храстове или неке воћке, махом дивље крушке. Носећи барјаке и крст, народ стиже под стабло записа, китећи га вијенцима цвијећа и дарујући разним ђаконијама.
Те литије се приређују ради напретка усјева (љетине), кише и бољег берићета. Крстоноше иду у круг око записа, молећи се и пјевајући, док поп чинодејствује, а раније је понегдје био обичај да свештеник у проврћено стабло ставља запис да “чува село од црва”. Таквих освештаних дубова има у многим крајевима, понајвише у Шумадији и Васојевићима. Сматрају се светим стаблима, која је грехота дирати, а камоли сијећи.
На Спасовдан се не ради да гром не бије и, како вјерују у лесковачком крају, не дође на човјека “лошотиња” и да инсекти не опустоше њиве. Посебно је био раширен обичај да се на Спасовдан по њивама, забранима, торовима, кошницама, баштама побадају крстови од лесквине (закршћавање љетине), ако то није учињено на Ђурђевдан.
Која се народна вјеровања везују за Спасовдан?
Понегдје се вјеровало да не ваља окусити ново воће ако су неком дјеца умирала, док најприје не раздијеле сиротињи од тог новог воћа за душу своје дјеце, јер ће, у противном, на оном свијету дјеца остати без тог оброка и гришће своје прсте умјесто оброка, говорећи да су им га родитељи појели.
Био је и обичај да се на Спасовдан, прије сунца, купа у ријеци или мору. Обавезно се клало јагње, као жртва свецу. Редовно се спремала цицвара. У прошлости су чобани припремали крстиће од лескових грана, па их изјутра стављали на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадали су их и на њиве с усјевима. Прије Спасовдана није се окушало млијеко од Нове године.
Вјерници су одлазили у цркву на вјерски обред посвећен овом празнику. Послије изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, гдје их је чекао богато припремљен ручак. Они који нису ишли у госте, окупљали су се на простору испред цркве и ту наставили славље. Испред цркве су се пекли јагањци, точило пиће, продавао сладолед, колачи и бомбоне.
Према обичајима, мушкарци се не брију, жене се не умивају, а дјеца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
