Меморијални центар Републике Српске је снимио и трајно сачувао Славичино свједочанство и сјећање на рођену браћу Драгу, Стеву и Драгомира Мандића, као и на супруга Драгу Бурсаћа.

Породице Мандић и Бурсаћ живјеле су до почетка рата у селу Перна, општина Босанска Крупа. У страху да се не понове злочини над српским становништвом какви су почињени у Другом свјетском рату, ове породице су избјегле у село Врањска, на десној обали ријеке Уне.

Село Перна је до 1992. било претежно српско, али окружено муслиманским селима, због чега су Срби већ у раној фази рата били приморани на избјеглиштво.

Стево Мандић тешко је рањен 1992. године на грмечком ратишту, а од посљедица рањавања преминуо је 15. јула исте године у Бањалуци, док су Драго и Драгомир Мандић, као и Драго Бурсаћ погинули истог дана, 3. августа 1992. године, током борби на територији родне Босанске Крупе. Ниједан од тројице браће Мандић није засновао породицу.

Славица је са мужем Драгом Бурсаћем стекла четворо дјеце. Након његове погибије, као млада удовица остала је сама да брине о малољетној дјеци.

Живот у избјеглиштву није био лак, али и упркос свим недаћама, успјела је да изведе дјецу на прави пут. Данас живи у Приједору заједно са својим унуцима, која су упозната са судбинама свога деде и њене браће.

Меморијални центар Републике Српске у процесу је оснивања студијских центара за снимање свједочанстава чланова породица погинулих цивила и војника, те свих оних који својом судбином свједоче о страдању српског народа, с циљем формирања највеће дигиталне базе аудио-визуелних свједочанстава о страдању српског народа, преноси РТРС.

Пратите нас и путем Вибера