Када бих поново бирао, опет бих засновао радни однос на Жељезницама, искрен је Драган Бранковић, доскорашњи радник тог предузећа. Овај Бањалучанин је готово четири и по деценије провео на пругама, па се грло стеже због растанка. У пензију носи само лијепе успомене.
"Интересантан рад зато што ниси на једном мјесту, вожња, дружење с људима. Доживио сам кад је и предсједник долазио, био сам на жељезници, Тито покојни, имали смо униформе били као војска“, сјећа се Бањалучанин Драган Бранковић.
Дружења, пријатељства, колегијалност, памте и Драганове колеге. Мијењали су послове унутар Жељезница, али предузеће нису.
.webp)
"Радио сам и као возач тнд, као механичар, све сам послове обављао што се могло обављати. Онај ко сједне на шину, пољуби шину остаје до краја, то је тако“, каже Душко Гојковић из Костајнице.
"Имала сам 22 године кад сам почела радити то је значи прије рата у оно фино вријеме иако је било посла човјек је некако задовољнији“, прича Бањалучанка Љубинка Медић.
Још једном их је окупио синдикат. Све колеге који су пензионисани током прошле године.
"Укупно на Жељезници је отишло 91 радник у току прошле године, а наших чланова 23 који су пензионисани“, каже Јеленко Добра из Синдиката жељезничара ЖРС.
Од краја деведесетих година, Синдикат жељезничара његује традицију испраћаја за пензионисане колеге. Са тог дружења носе и сат са гравуром колектива у коме су провели радни вијек.
