Не постоји ниједан православни крај на земљи до којег нису допрли гласови и проповед тројице богомудрих великих учитеља Цркве Христове које прослављамо 12. фебруара.

Света Три Јерарха су неустрашиви витезови Православља јер су речима као мачем бранили Свету Цркву од јеретика, раскола, неморала и свакогв другог зла. Они су као тројица ратника Христових који као небеском муњом, речима својим обасјавају мрачни идолопоклонички и незнабожачки свијет. Проповедајући Христа, гласом као копљем продиру у људска срца распаљујући божанским огњем вјеру у човјеку.

Величина њихова и величина њихове проповеди посведочена је и у њиховим именима. Василије Велики – само нам име каже, Григорије Богослов, а богослов је онај који о Богу говори, зато је и он велики јер је велико о Богу говорити. Јован Златоусти, каква ли је тек јака и силна ријеч његова! Назван је још и златном трубом, зато се и слави као највећи хришћански бесједник.

Ова тројица светитеља рођена су у четвртом вијеку, а њихова слава живи и до дан данас, преживевши вијекове. Будући да су били високообразовани, одрекли су се овоземаљских уживања, замонашили се и до краја живота провели у молитви и посту. По својој скромности, чистоти карактера и ненадмашној дубини ума, ова тројица Јерараха посташе велика светила Цркве Христове.

Међутим, слава Божија пројави се на њима много после њихове смрти. Заједнички празник ових светитеља установљен је тек у једанаестом вијеку. Тада се народ подијелио на три групе присталица: Василијеву,Григоријеву и Јованову. Све три групе народа величале су своју групу као највећу у односу на друге двије. Али промислом Божјим, ријешен је овај случај и то га ријешише баш ова три светитеља. Сва тројица се јавише Евхаитском епископу Јовану и то прво сваки од њих посебно, а потом сва тројица заједно. Он им савјетоваше да се умире и да се не свађају око тога који је од њих највећи, јер су пред Богом сви једнаки. Том приликом га замолише да им састави једну заједничку службу и такоустанови заједнички дан празновања.

По њиховој молби и савјету би учињено и то још више увећа славу светитеља међу људима, а људи почеше још више славити Бога и молити Га за мир и радост. Тако ова три светитеља донеше мир међу посвађане људе и не само тада, него и данас они доносе мир и радост онима који се Богу и њима моле.

Кроз ова три светитеља прославио се Бог и потврдила се Његова Тројична Божанска личност. Оно што су Света Три Јерарха Господња проповедала за живота, то Бог потврди по њиховој смрти много година касније. Ова три данашња стуба Цркве Христове истакла су се као велики богословски писци и тумачи светог Јеванђеља и сва та њихова д‌јела увијек ће остати као велика и јака класична д‌јела хришћанске књижевности.

За читаво вријеме свог живота борили су се против лажне јеретичке науке,а тако и нама оставили у аманет да се одлучно боримо против оних који нападају Цркву.

Као три марљиве пчеле које неуморно лете од цвијета до цвијета, ова три Света Оца исповиједала су Јеванђеље Христово свом душом и телом,свим људима и народима са којима су се сусретали.

Сутрашњи дан треба прославити у весељу, миру и слози – обичај је да се засвирају фруле и да се вјерници веселе на овај велики празник.

Такође, треба погледати какав је вјетар напољу – по томе ћемо знати каква нас година очекује, јер су ова три свеца заштитници људи и животиња од мраза, хладних и злих вјетрова.

Пратите нас и путем Вибера