Хришћани ће сутра обиљежити Велики четвртак, успомену на Тајну или Посљедњу вечеру Исуса Христа и његових ученика на којој су установљени најсветији канони хришћанске цркве и прије свих, света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
На Велики четвртак обиљежавају се четири важна догађаја - свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и издаја сина Божијег.
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недјеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човјечанства.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хљеб и подијеливши га апостолима рекао: "Ово је тијело моје које се за вас ломи ради опроштења гријехова".
Затим је узео чашу вина и рекао: "Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завјета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања гријеха".
Ове ријечи Христове понављају се до данас на литургијама прије причешћа.
Исус је на Велики четвртак својим ученицима опрао ноге, учећи их да служе једни другима и говорио о предстојећем страдању.
Услиједила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Исус је у току вечере открио издајство једног од својих ученика, а у Гетсиманском врту је својом личном молитвом указао да је молитва за вријеме невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и тјелесне смрти.
Те ноћи Христа су се одрекла два његова ученика: Јуда Искариотски и Симон Петар, а један од њих Јуда га је издао односно директно учествовао у његовом хапшењу од власти Рима.
Христос је пред свима рекао: Заиста вам кажем, један од вас издаће ме (Мат.26:21).
"А Јуда издајник његов одговарајући рече: Да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза“ (Мат. 26:25). Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом" (Мат. 26:35).
Јуда још на Велику Сриједу отишао код јеврејских првосвештеника и рекао: "Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише 30 сребрњака" (Мат. 26:15) чиме је у ствари већ дан прије издао Исуса. Због сјећања на ово издајство сриједом се пости.
Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће вјерника који су, поштујући православни канон, постили "на води".
На литургијама се вјерници причешћују хљебом (нафором) - тијелом Христовим и вином, које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.
У свим храмовима СПЦ на овај празник се служи литургија Светог Василија Великог, која се служи 10 пута годишње, на све велике православне празнике.
На литургији Великог четвртка освећује се, по потреби, Свето миро у саборним храмовима у сједиштима аутокефалних цркава, чије је варење почело на Велики понедјељак.
На овој литургији такође се освећују и припремају причасни дарови за болеснике, који се на часним трпезама чувају преко цијеле године. Умјесто херувимске пјесме, причасне и пјесме "Да исполњатсја" пјева се дио молитве пред причешће: "Вечери твојеја тајнија".
Увече се држи велико бденије и чита се Дванаест страсних Јеванђеља, у којима су описана страдања Господња.
За успомену на умивање ногу, у саборним храмовима појединих цркава и данас се врши чин омивања ногу послије одслужене архијерејске Литургије Св. Василија Великог, нарочито у Јерусалиму.
У Српској Православној цркви, овај чин се вршио већ у првој половини 14. вијека, као што се види из Типика српског Архиепископа Никодима. У Карловачкој Митрополији обновио га је Митрополит Павле Ненадовић.
